Više od trećine srpskog izvoza u Rusiju čine poljoprivredni proizvodi, a među njima prednjače sveža jabuka, jagoda, soja u zrnu, mladi sir, breskva, višnja, trešnja, zamrznuto povrće. Izvoz robe biljnog porekla u Evroazijsku ekonomsku uniju sada je definisan Fitosanirnim sporazumom koji je bio jedan od uslova za potpisivanje novog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom ekonomskom zajednicom.
Slađana Lukić iz Uprave za zaštitu bilja objašnjava za RTS da će Fitosanitarni sporazum o izvozu srpskih proizvoda, u okviru sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, imati zakonsku snagu i obavezivati proizvođače – od bezbednosti do kvaliteta proizvoda.
Lukićeva ukazuje da je važno da srpski proizvođači budu edukovani i da znaju šta sme a šta ne sme da se radi.
– Na primer, postoje štetočine koje su kod nas široko rasprostranjene, a ne smeju biti prisutne u izvozu. Na primer, Cydia molesta (breskvin smotavac). Ukoliko se primene pravilni tretmani i zaštiti voćnjak, ona neće biti problem – objašnjava Lukićeva.
Predstoji, kaže, uvođenje novih tehnologija, izgradnja novih skladišnih kapaciteta. – Važno je da se taj prirodni kvalitet očuva do plasiranja robe na tržište – napominje Lukićeva.
Ona objašnjava da je jedan od bitnijih elemenata sporazuma elektronska razmena podataka putem državnih informacionih sistema.
– Mi se sad integrišemo sa ruskim sistemom. Onog momenta kad ubacimo podatke u Srbiji o toj pošiljci, ti podaci će odmah biti vidljivi i ruskoj strani. To će pojednostaviti postupke tamo, uvoz, ubrzaće se protok robe. Eliminisaće se mogućnost falsifikovanja naših dokumenata sa čim smo imali velike probleme – napominje Lukićeva.
Izvoz rakije je, ukazuje, izuzetna šansa za Srbiju. – Treba organizovati sastanke rusko-srpskih izvoznika da se brendira vrhunski srpski proizvod – navodi Lukićeva.
