Suncokret i soja, spadaju u ratarske kulture koje se seju u proleće kada se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali od 8-10° C. Za suncokret oko 8° C, a za soju od 8-10 °C. To su kulture koje traže da se o njima brine,da se stalno nadgledaju, i najmanju promenu koju vidimo na usevu, treba odmah da reagujemo, tako da uz nečiju stručnu pomoć pronađemo uzrok.
Mere nege kod suncokreta i soje, sprovodimo da bi tek izniklim biljkama i kasnije, omogućili nesmetan porast, prolazak kroz sve faze razvoja, i formiranje svih organa neophodnih za cvetanje, oplodnju, i nalivanje zrna, i kasnije obavljanja uspešne žetve.
U proizvodnji navedenih kultura srećemo se sa širokolisnim i uskolisnim korovima, koji se mogu rešiti na dva načina, hemijski I mehanički. Kod suncokreta se rešavaju posle setve pre nicanja, a tokom vegetacije protiv uskolisnih korova . Kod soje hemijski se rešavaju pre setve inkorporacijom, posle setve pre nicanja, do treće troliske protiv uskolisnih i širokolisnih, i kasnije do cvetanja samo protiv uskolisnih korova. Pojavom hibrida suncokreta tolerantnih na tribenuron-metil,omogućeno je da se reši problem, nekih dosta prisutnih širokolisnih korova kao što je palamida, čičak… Sve pesticide pa i herbicide primeniti uvek samo po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja.
Mehanički način podrazumeva međurednu kultivaciju, koja naročito kod soje treba da bude primenjena, pošto je naročito osetljiva u ranim fazama razvoja na prisustvo korova. Korovi su konkurenti, uzimanjem hrane, i vode smanjuju prinos i svojim prisustvom otežavaju samu žetvu i smanjuju kvalitet zrna.
Sa međurednom kultivacijom, mi se istovremeno, borimo protiv korova, razbijamo pokoricu i rastresamo površinski sloj zemljišta, neki to čak zovu i ozračivanje istog. O borbi protiv korova je objašnjeno. Šta postižemo razbijanjem pokorice, pa to da čuvamo vlagu koja je akumulirana u zemljištu, na način da su prekinute pore kojima se vlaga diže iz dubljih slojeva zemljišta i isparava sa površine zemljišta. Primetili ste sigurno da je pokorica uvek suva .
Ima stara izreka “tri motike , jedna kiša” koja nam govori o značaju međuredne kultivacije na čuvanje vlage. Isto tako mi međurednom kultivacijom postižemo i poboljšavamo prisustvo vazduha u zemljištu što pomaže radu mikroorganizama u prevođenju u pristupačni oblik hranljivih materija kao i radu kvržičnih bakterija kod soje , a kroz povećanje količine vezanog azota I na sam prinos.
Izostankom ove mere , međuredne kultivacije mi usporavamo porast I razviće gajenih biljaka , slabije razvijanje korenovog sistema ,stvaraju se anaerobnei uslovi u zemljištu I povećano gubljenje vlage sa površine zemljišta što sve utiče na smanjenje prinosa.
Zadatak je da pazimo da korovi ne prerastu, da zemljište nije prevlažno, da poštujemo dubinu obrade i razmak od biljaka, i da posle međuredne kultivacije ostavimo ravnu površinu kako bi površina sa koje isparava vlaga bila što manja. Sve se vrti oko vlage, i borbe protiv korova, pošto su konkurenti gajenim biljkama,a treba poštovati i činjenicu da je pri odgovarajućoj vlažnosti zemljišta veća mineralizacija organske materije.
Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka naše službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom. Doskoro se mislilo da se kultiviranjem ne utiče na povećanje prinosa suncokreta. Noviji podaci govore upravo suprotno, da je samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice lošijih vodno vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.
Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“. Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka.
Gde god je moguće treba primenjivati i meru nege navodnjavanje, pošto kod soje je odlučujuće u postizanju visokih prinosa da vlaga u fazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna bude optimalna. Soja se obično zaliva tri puta, i to u fazi početka i završetka cvetanja, i tokom nalivanja zrna.
Iz svega treba izvući zaključak da mere nege, a i međuredna obrada spada tu, utiču na povećanje prinosa, i zbog toga su ekonomski isplative. Treba ih primenjivati svake godine, kako zbog zemljišta tako, i zbog povećanja prinosa.
