U regionu AP Vojvodine za prvih pet meseci ove godine zabeležena je spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u vrednosti od oko 929 miliona evra, što je za 10,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, izjavio je predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević.Od početka godine do maja izvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 639,2 miliona evra, što je za 7,1 odsto više gledajući isti period lane. Vrednost uvezene robe iznosi 289, 9 miliona evra i za 18,9 odsto je veća u odnosu na janaur –maj 2019. godine. Posmatrano u ukupnom izvozu privrede, predočio je Vučurević, AP Vojvodine izvoz poljoprivredno – prehrambenih proizvoda učestvuje sa 27,6 odsto, a uvoz sa 11,5 odsto.
– Žitarice dominiraju u izvozu u osnovnim grupama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa čak 31 odsto, a na uvoznoj strani dominira voće sa 14,6 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku vrednost izvoza žitarica za prvih pet meseci iznosi iznad 198 miliona eura, a uvoza voća za jelo je 42,3 miliona eura.- Kukuruz i pšenica su u najvećoj meri doprineli dobroj spoljnotrgovinskoj razmeni žitarica, i najviše smo izvozili u Rumuniju, Italiju i Bosni i Hercegovini – rekao je predsednik Privredne komore Vojvodine. – U prvih pet meseci ove godine najznačajniji izvozni proizvod bio je kukuruz, a izvoz je ostvaren u obimu od 999. 234 tona, ukupne vrednosti 184,4 miliona evra. To je 23,2 odsto od ukupnog izvoza poljoprivredno – prehrambenih proizvoda. Kada je reč o izvozu domaće pšenice 80 odsto odnosno 31,6 milion evra je stiglo zahvaljujući žitu iz naše Pokrajine.
Na tržište Evropske unije, istakao je Vučurević, za prvih pet meseci iz AP Vojvodine izvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 389,3 miliona evra što čini 59,5 odsto ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. – Ukupan uvoz poljoprivredno – prehrambenih proizvoda iz EU u AP Vojvodinu bio je vrednosti od 207, 4 miliona evra. Naše poljoprivredno – prehrambene proizvode prodavali smo najviše u Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Rusku Federaciju, Italiju i Hrvatsku. Istovremeno iz Nemačke, Italije i Mađarske smo najviše kupovali ove proizvode.Uvozili smo raznovrsniju robu od one koju smo prodavali svetskom tržištu.
Na prvom mestu po vrednosti uvoza poljoprivredno- prehrambenih proizvoda nalazi voće koje se ne gaji kod nas, pa su tako oko 80 odsto vrednosti uvezenog voća banane, narandže, ananas…