U Srbiji plastični ambalažni otpad čini oko četiri posto ukupne količine otpada, a reciklažom je obuhvaćeno svega 15 posto ukupnog platičnog otpada. Stupanje na snagu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu 2009. godine uveden je princip da „zagađivač plaća“, a sam sistem je organizovan u skladu sa direktivama EU koje nalažu propisivanje nacionalnih ciljeva o količini ambalaže koju je potrebno reciklirati.Kada govorimo o plastičnoj i PET ambalaži posebna pažnja treba da se posveti poljoprivrednoj plastici. Naime, posle svake sezone ostaje velika količina poljoprivrednog otpada koji zahteva posebno odlaganje i reciklažu koja je skuplja u odnosu na reciklažu ostale vrsta plastike.
Zašto? Za pakovanje pesticida koriste se polietilenske boce koje se zbog velike molekularne mase praktično ne mogu razgraditi u prirodi. Većina poljoprivrednika takve boce spaljuje ili odlaže na otpad što je neprihvatljivo kada je u pitanju zaštita životne sredine. Spaljivanje plastike uzrokuje generisanje
visoke koncentracije opasnih gasova i oslobađanje u vazduh ekstremno toksičnih jedinjenja koja lako mogu da iz vazduha pređu u zemljište i na taj način budu uključena i u lanac ishrane. Nepropisno odlaganje otpadne plastike u seoskim gazdinstvima i farmama može prouzrokovati zagađenje zemljišta i podzemnih voda i uticati na zdravlje ljudi, biljaka i životinja. Pored toga ovako odložena plastika izložena spoljnim uslovima može postati leglo zaraze, jer privlačeći razne vrste glodara, komaraca i sličnih prenosilaca zaraznih oboljenja.
Šta kaže zakon?
Prema Pravilniku o odlaganju poljoprivredne ambalaže koji je donet pre sedam godina, a u skladu sa Zakonom o zaštiti bilja, precizno je propisano kako se odlaže poljoprivredna ambalaža. Prema ovom pravilniku za prikupljanje i uništavanje ambalaže od pesticida i đubriva zadužen je proizvođač ili uvoznik koji je ambalažu i pustio u promet. Dužnost poljoprivrednika je da prazne boce od pesticida ispere vodom tri puta, tu tečnost utroši u tretiranju biljaka i praznu ambalažu odloži na sigurno mesto na kome neće biti ugrožen biljni i životinjski svet. Prikupljanje ambalaže u kojoj su bili upakovani pesticidi, odnosno đubriva, organizuje proizvođač ili zastupnik inostranog proizvođača pesticida, odnosno đubriva.
Prema zakonu strogo je zabranjeno prazne ambalaže od pesticida bacati u vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare) jame, kanale, kanalizacione mreže, pored
puteva, na deponije, kao i na drugi način na koji može doći do zagađenja životne sredine. Prazna ambalaža se od područnih sabirnih centara transportuje do proizvođača, odnosno uvoznika, i uništava u postrojenju za reciklažu i kontrolisano spaljivanje otrovnog otpada. Troškovi prikupljanja i uništavanja prazne
ambalaže padaju na teret proizvođača, odnosno uvoznika.
Međutim, slovo zakona je jedno, a praksa nešto drugo. Trenutne procene su da se kod nas godišnje, suprotno zakonima, nekontrolisano deponuje oko 10 miliona komada različite ambalaže. Ipak, naši ratari i voćari su svesni opasnosti poljoprivredne ambalaže po životnu sredinu, pa se često i sami raspituju šta da rade sa njom. Pre tri godine pokrenut je pilot program organizovanog prikupljanja i uništavanja ambalažnog otpada sredstava za zaštitu bilja i to preko udruženja SECPA. U saradnji sa kolegama iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Sombor, 2016. prvi put je realizovano preuzimanje ambalažnog otpada od individualnih (manjih) poljoprivrednih proizvođača u regionu Sombora. Vrlo brzo se pokazalo da je ovaj projekat uspešan, pa je proširen
i na druge regione u Srbiji. Po već ustaljenoj praksi iz prethodnih godina, SECPA će i u 2019. godini, u ime svojih članica, organizovati akcije sakupljanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja, pa se individualnim poljoprivrednim proizvođačima pruža mogućnost da besplatno predaju otpadnu ambalažu i tako doprinesu njenom adekvatnom zbrinjavanju. Detaljne informacije o tačnom vremenu i lokacijama sakupljanja ambalažnog otpada već sada
je moguće videti na sajtu SECPA, a ovakva obaveštenja biće dostupna i putem lokalnih samouprava, info-panoa i lokalnih medija.
Izvor: Agrobiznis magazin
