Najznačajnije bolesti leske

Među najznačajnim oboljenjima leske spadaju: prouzrokovači smeđe truleži ploda leske (Monilia spp.), prouzrokovač pepelnice leske (Phylactinia guttata), i prouzrokovač bakteriozne plamenjače i uvelosti leske (Xanthomonas campestris pv. corylina).
Monilinia spp. su prouzrokovači smeđe truleži ploda leske. Ovo oboljenje leske je ekonomski značajno. Simptomi se uočavaju na mladim plodovima u vidu nepravilnih smeđih pega na ljusci koje se šire zahvatajući celu površinu ploda. Nakon toga dolazi do potamnjenja plodova, a kasnije i do opadanja. Patogen se održava u obliku micelije na opalim zaraženim plodovima, u pupoljcima i kori grana. U proleće kada se ostvare povoljni vremenski uslovi na opalim zaraženim
plodovima patogen formira konidije koje se raznose vetrom, kišnim kapima i insektom lešnikovim surlašem, međutim do infekcije dolazi tokom cvetanja kada konidije inficiraju žig tučka i ostvaruju latentne infekcije (bez pojave simptoma). Infekcija ploda se ostvaruje najčešće na mestu povrede, ali se micelija može širiti od ploda do ploda ukoliko se oni dodiruju.
Sakupljanjem i uništavanjem opalih plodova leske smanjuje se infekcioni potencijal. S obzirom da patogen uglavnom prodire kroz povređene plodove najčešće načinjene usled ishrane lešnikovog surlaša, treba pristupiti zaštiti od ove štetočine primenom a.s acetamiprid. Od fungicida za suzbijanje ovog patogena mogu se primeniti preparati na bazi neorganskih jedinjenja bakra, pirimetanila, ciprodinila, tiofanat metila kao i kombinacije boskalid+piraklostrobin. Prvo tretiranje treba obaviti pre početka vegetacije primenom neorganskih jedinjenja bakra, da bi smanjili inokulum sa stabala. U fenofazi cvetanja primeniti a.s ciprodinil
(Cormax) ili a.s pirimetanil (Pyrus), kada su formirani mladi plodovi a.s boskalid+piraklostrobin (Signum, Luminis, Markiz WG).
P. guttata je prouzrokovač pepelnice leske i javlja se u većini rejona gajenja leske. Obično se u našim uslovima javlja krajem jula i početkom avgusta.
Razvoju bolesti pogoduje oblačno vreme sa redukovanom svetlošću. Simptomi se uočavaju obično na naličju nego na licu lista. Na listu se pojavljuje
brašnasta prevlaka sačinjena od oidija i konidiofora. Za razliku od drugih prouzrokovača pepelnice, P. guttata svoj razvoj provodi u unutrašnosti zaraženih organa, odnosno formira endofitnu miceliju. Nakon spiranja brašnaste prevlake kišom na listu može se uočiti nekrotične pege, a posle iizvesnog vremena sušenje listova, a kasnije i opadanje. Usled opadanja lišća, plodovi zbog nedostatka hrane ostaju sitniji, neugledniji i smanjene tržišne vrednosti. Takođe biljka se bori i troši rezerve hrane za ponovno listanje, pri čemu postaju osetljivije na niske temperature.
U toku jeseni kada dođe do promene boje lista iz zelene u žutu, formiraju se plodonosne tvorevine kazmotecije, u kojima se gljiva održava tokom nepovoljnog perioda sezone. U rano proleće kada askospore sazreju i kada se navlaže kazmotecije, kazmotecija puca i oslobađaju se askusi sa askosporama. Askospore se rasejavaju vetrom i predstavljaju izvor primarnih infekcija. Na zaraženim delovima biljaka gljiva formira endofitnu miceliju koja izlazi kroz stomine otvore
na površinu lišća i nakon toga se formiraju oidije sa konidioforama.
Oidije se rasejavaju vetrom i služe za sekundarne infekcije. Zaraženo lišće treba skupiti i spaliti kako bi smanjili infekcioni potencijal. Međutim imajući u vidu da mogu iz drugih parcela i zasada leske dospeti askospore nošene vetrom, treba pristupiti upotrebi fungicida. Za suzbijanje ovog patogena može se primeniti a.s sumpor, a.s tebukonazol, a.s difenokonazol, a.s flutriafol, a.s miklobutanil, a.s trifloksistrobin i a.s krezoksim metil. Kada se primete prvi simptomi na lišću primeniti a.s sumpor (Microthiol disperss), a 10- 14 dana kasnije a.s tebukonazol (Akord) ili a.s krezoksim metil (Asena).
Xanthomonas campestris pv. corylina je prouzrokovač bakteriozne plamenjače i uvelosti leske. Ova bakterija je rasprostranjena u većini rejona gajenja leske. Štete koje prouzrokuje mogu biti veoma značajne i one se ogledaju usled redukcije lisne mase i sušenja grančica, što se odražava na prinos i na kvalitet plodova. Simptomi se uočavaju na svim nadzemnim delovima zaraženih biljaka. Prvi simptomi se pojavljuju tokom proleća na pupoljcima u vidu tamnih poligonalnih pega. Zaraženi pupoljci poprimaju tamnu boju i često se ne otvaraju. Pege na listu u početku su sitne, vodenaste a sa razvojem bolesti mogu se proširiti na celoj površini lišća. Na starijim granama dolazi do pucanja kore i formiranja rak rana. U vlažnim uslovima na svim zaraženim delovima pojavljuje se bakterijski eksudat. Na egzokarpu ploda se javljaju tamno mrke pege.
Bakterija se održava u zaraženim pupoljcima, mladarima i rak ranama. U proleće se u rak ranama formira bakterijski eksudat koji se spira kišnim kapima i raznosi se na osetljive biljne organe. Bakterija na lišću prodire kroz stomine otvore. Pupoljci su osetljivi od samog početka njihovog rasta. Patogenu pogoduje
toplo vreme i temperature iznad 20˚C, ali je zabeležena pojava ovog oboljenja i na nižim temperaturama. U jesen kada dođe do opadanja lišća, kroz lisne
ožiljke bakterija može prodreti i ostvariti infekciju S obzirom da je glavni izvor inokuluma zaraženi sadni materijal, za podizanje zasada leske treba koristiti
sertifikovan, zdrav sadni materijal.
Od mehaničkih mera preporučuje se orezivanje i spaljivanje zaraženih delova, pri čemu treba dezinfikovati alat za rezidbu. Od hemijskih mera može se primeniti preparati na bazi neorganskih jedinjenja bakra, i to treba početi u proleće, naredni tretman kada se primete prve pege na lišću, i u jesen
kada dođe do opadanja lišća. Za ove namene primeniti a.s bakar hidroksid (Funguran-OH).

Izvor: Agrobiznis magazin