Mušmula – magično voće koje leči mnoge bolesti

Аутор: dzonioff
2,1K посета

Mušmula (lat. Mespilus germanica) je žbunasta biljka iz roda ruže. To je poslednje voće u sezoni i bere se od sredine oktobra do decembarskih mrazeva. Ova, danas nepravedno zapostavljena voćka, izuzetno je cenjena zbog svojih lekovitih svojstava. Nekada nije postojao voćnjak u Srbiji bez bar nekoliko stabala
mušmula, a danas se retko gaji uprkos dobroj ceni na pijacama. Mušmula se najčešće jede u sirovom stanju, veoma je zahvalna za preradu jer od samo jednog kilograma ovog voća može da se dobije čak 600 grama džema. Vinari tvrde da odlično ide sa svim vrstama vina, a gastronomi preporučuju mušmule pečene na puteru i sa karanfilićem uz jela od divljači.

Uzgaja se 3.000 godina
Mušmula raste kao listopadni žbun ili nisko drvo visine do šest metara. Potiče iz jugozapadne Azije, a u regiji Kaspijskog jezera, odnosno severnog Irana, uzgaja se već 3.000 godina. U Grčku je donesena oko 700. godine p. n. e. a 500 godina kasnije i u Rim. Zbog lekovitih svojstava rimski vojnici su je sadili u
svojim vojnim logorima, pa su je tako raširili širom Evrope. Mušmulu je prvi opisao grčki botaničar Teofrastus koji je svrstao u rod između kruške i gloga. Mušmula je bila sveto drvo kome su drevni narod druida pripisivali magijska svojstva. Pred polazak u bitku uzimali su plod mušmule i otvarali ga. Ako bi u
njemu našli neparan broj koštica, smatrali su da će biti uspešni, a ako bi našli paran broj bitka bi se odlagala za povoljnije vreme. Nije poznato ko i kada je doneo prvu mušmulu u Srbiju, koja se danas tek sporadično gaji mahom u Bačkoj i u okolini Smedereva. Ovo voće nije zahtevno za uzgoj, nije potrebno
prskanje, a zasadi su vrlo dugovečni. Vrlo je izdašna i u punoj rodnosti, nakon dvadesete godine starosti, mušmula kalemljena na dunju prosečno daje prinos od 60 do 80 kilograma, a kalemljena na beli glog i oskorušu daje prinos od 100 do 150 kilograma po stablu. Kako savetuju iskusni voćari da bi
mušmula dostigla vrhunski kvalitet dobro je da dočeka prvi mraz.
Mušmula nije probirljiva kada je u pitanju zemljište, listovi su prosti, široki i izduženi, retko nazubljeni sa zaliscima. Dužina lista je između šest i 12, a širine tri do pet santimetara. Cvetovi su pojedinačni, bele boje i krupni. Mušmula ima najduže razdoblje od vremena cvetanja do berbe odnosno od 180 do 190 dana.
Plodovi su vrlo ukusni, kiselkasto-slatkasti, sa semenkama.

Lekovita svojstva
Lekovita svojstva mušmule poznata su od davnina, a to potvrđuju i novija naučna istraživanja. Ova zdrava voćka ima svega 47 kalorija u 100 grama, nema masnoće, niti soli, pa se preporučuje pobornicima zdrave ishrane. Plod nije previše sladak, ali je bogat vitaminima C i B, kalijumom, kalcijumom, gvožđem i magnezijumom, kao i belančevinama, ugljenim hidratima, ima tanin, pektine, organske kiseline… Mušmule su bogate dijetetskim vlaknima i preporučuju se kao dijetetska ishrana. Kao nisko kalorično voće mogu da se koriste na razne načine, najčešće se konzumiraju sirove, a od njih može da se napravi vrlo ukusan džem. Mušmule se, verovali ili ne, koriste i za pravljenje likera.
U lekovite svrhe koriste se listovi, kora, cvetovi, semenke i zreo plod mušmule. Plodovi su odličan laksativ i diuretik, smiruje upalu sluzokože želuca. Pektin koji se nalazi u ovom voću pomaže u snižavanju holesterola, zaustavlja krvarenja, poboljšava vid i blagotvorno deluje na kožu i kosu. Nezrela mušmula koristi se za zaustavljanja krvarenja u usnoj duplji kod krvarenja zuba i desni, a ima i protivupalno dejstvo. U tom slučaju pravi se čaj od lista mušmule zato što je najbogatiji taninom. Kora sa drveta se skida u proleće ili u jesen, a veruje se da pomaže u lečenju malarije. Posebno lekovite su semenke koje se ostave u vodi da nabubre, pri čemu se stvara sluz koja se koristi kao oblog za razne povrede kože. Semenke sadrže manji procenat cijanovodične kiseline, pa treba pažljivo s njima rukovati i strogo se pridržavati recepta kako ne bi došlo do neželjenih dejstava.
List se u lekovite svrhe sakuplja u proleće, suši na promaji i kasnije priprema kao čaj. Cvet se bere u razdoblju od maja do juna, suši se na svetlom mestu i konzumira u obliku čaja najčešće za poboljšanje probave.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Srodni tekstovi

Оставите коментар