Mušmula – lek iz voćnjaka

Аутор: dzonioff
389 посета

Potiče iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope. U regiji Kaspijskog jezera, odnosno severnog Irana, uzgaja se već oko 3.000 godina. U Grčku je donesena oko 700. godine p. n. e., a u Rim oko 200. godine p. n. e.Voće koje je nepravedno zapostavljeno, a zbog svojih lekovitih svojstava koristi se već hiljadu godina. Uvođenjem pomodnog voća, povrća i začina, zaboravili smo mušmulu.Koriste se listovi, kora, cvetovi, semenke i zreo plod mušmule. Plodovi su odličan laksativ i diuretik, smiruju upalu sluzokože želuca. Pektin koji se nalazi u ovom voću pomaže u snižavanju holesterola, zaustavlja krvarenja, poboljšava vid i blagotvorno deluje na kožu i kosu.

U narodnoj medicini kora mušmule koristi se za lečenje malarije, a ova binjka je rasprostranjena širom sveta. Podnosi temperature i do 36 stepeni ispod nule.Iako relativno dobro podnosi sušu, topla mediteranska klima nije pogodna za uzgajanje ove biljke.

Postoji četrdeset do pedeset vrsta koje se međusobno razlikuju po veličini i obliku ploda i po količini semenki u plodu.

Plodovi su vrlo ukusni, kiselkasto-slatkasti. Sazrevaju od druge polovine oktobra do kraja decembra. Bogati su različitim mineralnim solima, pektinima, organskim kiselinama i vitaminima, koji blagotvorno deluju na ljudski organizam.To je bilo veoma značajno voće tokom vremena rimske imperije i srednjeg veka. Rimljani su raširili mušmulu po Evropi, prvo po Italiji i Grčkoj, gde se jako dobro odomaćila. Otkriveno je da su rimski vojnici sadili mušmulu u svojim vojnim logorima.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/3774917/musmula–voce-misticnih-moci.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар