Drugu godinu, u ogledu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, na imanju Ilije Mijatovića u Šušnjarima kod Banjaluke, postignut je uspeh u zaštiti breskve pomoću mleka, sode bikarbone i jestivog ulja. Krenulo se slučajno. Pošto Ilija ima nešto više od 0.1 ha breskve, odnosno, 140 stabala, pojavila se ideja da se pokuša sa zaštitom više sorti breskve od kovrdžavosti lišća breskve ( lat. Taphrina deformans) i ostalih bolesti i štetočina na organski način, tj. primenom svežeg, nekuvanog domaćeg mleka, medicinske sode bikarbone i jestivog ulja.
„Površina nije velika zbog čega je i bila pogodna za ovakav pokušaj zaštite. Razmišljao sam, ako ne moram da trujem zemljište i stabla pesticidima, zašto da ne pokušam da ih zaštitim bez hemije?“- kaže Ilija koji, osim breskve, uzgaja krušku i šljivu.
„Moj agronom, Bojan Kecman, iz Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske mi je davao savete kada da tretiram breskvu sa mlekom i sodom.
Doze su: litar mleka na 10 litara vode, 200 grama medicinske sode bikarbone iz apoteke (može i soda iz prodavnica) i fildžan jestivog ulja radi težeg ispiranja depozita kišom“, govori Ilija uz napomenu da se u jesen i proleće oko stabala baca kokošinsko stajsko đubrivo.
Breskve su tretirane desetak puta tokom vegetacije, a prije cvetanja, dobro su oprskane bakrom i krečom, tako da je i to pomoglo da ne bude bolesti, ističe Ilija. Interesantno je da je list breskve, obe godine, ostao zdrav, tamno zelen i dugo na grani nakon berbe.
Upotreba mleka, po meni, jeste fenomen u voćarstvu. Naši stari su ga koristili u zaštiti voćaka i povrća u baštama. To mi je bila vodilja da pokušam sa istim načinom zaštite i kod Ilije. Naš narod sve zna samo su hemijske kuće i upotreba pesticida dovele do toga da nešto što je zdravo i zaista može da pomogne, nije popularno jer svi su okrenuti ostvarenju brzog profita. Za zdravlje potrošača malo ko brine“ ističe Bojan Kecman iz Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.
U čemu je tajna tako dobrog uticaja mleka na patogene niko ne zna. U Sjedinjenim Američkim Državama obavljena su mnoga istraživanja koja nisu dovela do konačnih rezultata. Pretpostavka je da mleko, nakon sušenja, ispušta pare koje gljivice ne mogu da podnesu.
Utvrđeno je da mleko i soda obaraju površinski pH lista i pupoljka a gljivice se razvijaju u kiseloj sredini. Soda je poznata kao dobar fungicid i zajedno sa mlekom ima još bolji učinak u zaštiti lista. Mleko mora da bude sirovo, bez termičke obrade. Umesto jestivog ulja može se dodati i nekoliko kapi joda jer je tada efekat još bolji. Mleko sadrži sve neophodne elemente za rast i razvoj lista i ploda a najviše ima kalcijuma koji je od velike važnosti u
formiranju i čvrstoći plodova na stablu nakon cvetanja i oplodnje.
„Ono što je meni naročito drago jeste da nismo radili nijedan tretman insekticidom protiv breskvinog savijača. Mislim da je to zbog toga što je mleko teško za
probavu gusjenicama koje uginu jer ne mogu da ga svare u probavnom traktu“, dodaje Kecman.
Ilija će i naredne godine da nastavi sa zaštitom breskve uz pomoć mleka i sode bikarbone. U ovoj godini sa 140 stabala obrao je skoro tri tone breskve što je
odličan prinos. Plodovi su bili krupni i što je najvažnije – zdravi.
Ovaj živahni voćar pravio je i džem od breskve a od krušaka pravi rakiju koja redovno dobija nagrade na izložbama voćnih rakija u Laktašima i Banjaluci. Njegova
rakija Viljamovka izvozi se za Nemačku a od ove godine ima specijalitet – plod kruške u flaši.
Izvor: Agrobiznis magazin
