NOVI SAD – Za sve mlađe od 40 godina koji žele da se bave nekom od poljoprivrednih delatnosti, država i pokrajina nude podsticajna sredstva, poput povraćaja uloženog novca i do čak 90 odsto. Kako se svake godine budžet namenjen agraru povećava, više je i mladih koji u toj delatnosti pronalaze posao i dobar izvor prihoda.
Sa Novosadske Rotkvarije u Lok nadomak Titela. Takav transfer napravio je 31-ogodišnji Đorđe Krkljuš, koji je nakon završenog Poljoprivrednog fakulteta odlučio da se bavi strukom, tako da je kupio parcelu nadomak sela i podigao zasad višanja i trešanja, uz pomoć države i pokrajine.
„Prijavio sam se prošle godine na konkurs za mlade poljoprivrednike i dobio sam 75 odsto povraćaja uloženih sredstava, tako da sam zahvaljujući tom novcu kupio sve potrebne mašine za voćnjak“, kaže Đorđe.
Pet stotina sadnica trogodišnjih višanja ove godine daće svoj prvi rod, a uz trenutnu cenu od 150 dinara po kilogramu, Đorđe smatra da se ulaganje u voćarstvo isplati.
„Za pristojan rod, od neke dve tone, potrebno je najmanje 100 sadnica. Uzimajući u obzir to da sadnice koštaju 1,5 evro, i da se za njih još dobije povraćaj, za jedan voćnjak, sa postavljanjem ograde, potrebno je između 500 i 1.000 evra“, kaže Đorđe.
Da bi se bavilo poljoprivredom, potrebna je dobra ideja, ali kako sami teško mogu pokrenuti sopstveni biznis, Đorđe Krkljuš samo je jedan od 500 članova Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika, koje je i deo Evropske asocijacije. Cilj je okupiti mlade, ali uputiti ih na sve pogodnosti koje im država i pokrajina nude, a kojih je iz godine u godinu, sve više.
„Prošle godine povrat sredstava na konkursima za mlade poljoprivrednike je bio 80 odsto, a ove godine 90 odsto. Stalno se povećava budžet za poljoprivredu, tako da je sve više ljudi koji mogu da koriste ta sredstva“, kaže Aleksandar Milovanović iz Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika.
Podsticajna sredstva postoje i samo ih treba iskoristiti, tako da, nakon nabavke sadnica, Đorđe namerava da za svoj voćnjak u Loku konkuriše i za postavljanje sistema „kap po kap“ kao i protivgradnih mreža. Prednosti su, kako ističe, višestruke, a najveća od svih je da radiš „za sebe“ i „na svome“.
Izvor: http://www.rtv.rs
