Miloš Milutinović je mladi voćar iz Ratkova, koji se opredelio za uzgoj maline. Ovim poslom bavi se od 2009. godine, a da se porodično opredele za jagodičasto i bobičasto voće, njegova je ideja.
– Imao sam sreću, pa me je porodica podržala. Ideja im se dopala i zajedno smo ušli u posao. U vreme kada sam ja počeo da radim malinu ona nije bila toliko aktuelna u mom selu i privukla su me tuđa, uglavnom pozitivna iskustva i priče – kaže za eKapiju Miloš.
Njegov malinjak prostire se na 40 ari, a uzgaja sorte himbo top, polana i polka.
– Prinos po aru od druge rodne godine ide od 900 kg do 1.200 do 1.300kg. To je neki prosek, ali sve zavisi od tretiranja maline, vremena, a veliku ulogu igra i vreme koje posvećujete radu u malinjaku pre i posle sezone branja – ističe ovaj malinar.
Dodaje da je plasman šarolik, kao i da maline uglavnom prodaju sveže, jer su takve i u sezoni najtraženije.
– Himbo top je sorta budućnosti, konzumnog je tipa i pogodna za zamrzavanje. Radi se na špaliru, što olakšava branje. Kupci su uglavom velike hladnjače, piljarnice kao i svako zainteresovan – kaže Miloš Milutinović.Voćari, a posebno malinari, poslednjih godina sreću se sa mnogobrojnim problemima. Ipak, Miloš smatra da kvalitetna sorta i kvalitetna malina nema konkurenciju:
– Ukoliko se u malinjaku predano i vredno radi, a na vreme se odrađuju predviđeni poslovi (zalivanje, košenje trave, zaštita od nepogoda) šanse da malinu pogodi neka bolest je minimalna.
Pitali smo ga i u čemu se odlega razlika između uzgoja maline u severnom delu Srbije i one u zapadnom, koji je po ovoj proizvodnji veoma poznat.
– Razlika se zasniva na razlici u sortama. U područjima južno od Vojvodine zastupljen je vilamet, američka sorta maline, dok su u severnom delu zastupljeni himbo top, polka i polana – odgovara Milutinović.Kada je reč o isplativosti ovog posla, Miloš kaže da je isplativ svaki posao koji se radi pedantno, strpljivo i stručno:
– Ne postoji grana poljoprivrede gde novac „pada sa neba“. Cene su promenjiv faktor, nikada ne znamo do početka sezone šta nas čeka, a u skladu sa tim svi malinari prave planove rada.
Napominje i da ulaganja za malinjak od 10-15 ari, kao i za prvi korak proizvodnje i upoznavanje sa poslom, iznose u proseku 50.000 din.
Miloš je i predsednik udruženja „Malina Ratkovo 2018“. Ovi proizvođači imaju jasan cilj za budućnost.
– Planiramo da budemo broj jedan u proizvodnji maline u severnom delu Srbije po kvalitetu i prinosima. Svako ko se bavi ovim poslom želi da napreduje i da njegova malina bude zdrava, kvalitetna, ukusna i, naravno, isplativa – poručuje Milutinović.
Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.
