Stefan Avramović ima samo 20 godina ali već ima veliku iskustvo kako u stočarstvu tako i ratarstvu i povrtarstvu. On sa majkom Slađanom obrađuje 14 hektara zemlje, na muži imaju 5 krava a bave se i proizvodnjom rasada. Kako bi rasad na tržište izneli što ranije Stefan se odlučio da jedan plastenik zagreva tokom noći. Kaže da mu se ovo isplati pre svega jer ima sopstvena drva te nema tu vrstu troška u potunosti jer bi u suprotnom proizvodnja bila značajno skuplja. “Bavimo se proizvodnjom rasada paradajza, paprike, krastavca, kupusa i ostale rasade samo za sopstvene potrebe. Stavimo u plastenik i neke vrste cveća, šargarepu i luk tako da imamo sve za naše domaćinstvo iz naše proizvodnje.
Što se stočarstva tiče krave koje su na muži znače im jer imaju stalne prihode od mleka koje prodaju mlekari a zadovoljavaju i potrebe za stajnjakom na njihovim imanjima. Seju kukuruz i pšenicu kojima hrane životinje.
“Kada je u pitanju rasada sve što prozivedemo prodamo na pijacama u Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Topoli. Planiramo da podignemo zasad višnje i proširimo proizvodnju jagode. Za sada imamo dva manja plastenika gde proizvodimo ranu jagodu za koju postižemo dobru cenu” objašnjava za Agrobiznis magazin Stefan Avramović.
Toplota je ključna za uspeh u proizvodnji
SAVETI – GAJENJE POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU
Prema potrebama za toplotom vazduha, povrće delimo na tri grupe. U prvu grupu spadaju toploljubive biljke (paradajz, paprika, krastavac i dr.) za čiji je rast optimalna temperatura od 22 do 25 stepeni. Drugoj grupi pripadaju biljke sa srednjim zahtevom za toplotom (cmi i beli luk, praziluk, grašak, spanać, salata i dr.) sa optimalnom temperaturom za rast od 16 do 19 stepeni. U treću grupu se svrstavaju biljke sa manjim potrebama za toplotom (rotkva, rotkvica, repa, ren), sa optimalnom temperaturom za rast od 13 stepeni.
Temperaturna razlika od sedam stepeni, manja ili veća od optimalne, zaustavlja razvoj biljaka, dok razlika od 14 stepeni zaustavlja rast biljaka. Temperatura zemljišta, za najveći broj vrsta, bi trebala da bude za 3-4 stepena niža od temperature vazduha.
Potreba biljaka za toplotom diktira vreme setve i ekonomičnost gajenja. Biljke sa manjom potrebom za toplotom uspevaju u svim oblicima zaštićenih prostora (staklenik, plastenik) dok biljke kojima je potrebna viša temperatura zahtevaju gajenje u zaštićenim prostorima sa grejanjem.
Toplotni uslovi u zaštićenom prostom utiču na intenzitet porasta, ranostasnost, prinos, kvalitet povrća kao i na izbor vrsta koje se mogu gajiti. Pri nedostatku toplote i maloj vlažnosti, biljke imaju kratko stablo, manje listove tamnozelene boje i ljubičastu nijansu lisnih drški. Pri niskoj temperaturi i visokoj vlažnosti listovi su nežni, svetlozelene boje. Pri nižim temperaturama biljke kasnije cvetaju, a oplodnja je slabija. Visoka noćna temperatura povećava disimilaciju, odnosno trošenje organske materije biljke. Takve biljke imaju duge intenodije, a listovi su nežni.
Dobar odnos temperatura omogućava povoljan bilans fotosinteze i disimilacije (nakupljanja i trošenja organske materije). Noćne temperature kao i temperature oblačnih dana trebalo bi da su za tri do pet stepeni niže od dnevnih temperatura, odnosno temperatura u toku sunčanih dana.
Za povrće je nepovoljno naglo povećanje i naglo sniženje temperature. Optimalno je da se temperatura povećava i smanjuje za dva do tri stepena u toku jednog sata.
Temperatura zemljišta je stabilnija od temperature vazduha i veća je u površinskom sloju. Neusklađenost temperature vazduha i zemljišta jedan je od čestih razloga zaostajanja razvoja biljke. Takve promene se najčešće javljaju pri nagloj promeni temperature i osvetljenosti (prelaz sa nižih ka višim temperaturama pri jakoj osunčanosti). Tada listovi venu jer biljka ne može da usvoji dovoljno vode, zbog niže temperature zemljišta, odnosno usporene aktivnosti korena. Temperatura zemljišta (na dubini od 10 centimetara je za stepen-dva niža nego u sloju do 5 centimetara) zavisi i od mikrobiološke aktivnosti. Zato je u objektima bez grejanja bitno unošenje svežeg lli poluzgorelog stajnjaka kao izvora toplote i hraniva.
Ovo su saveti i znanje koje smo preuzeli od kompanije Superior iz Velike Plane koju je osnovao prof. dr Ivo Đinović, naš uvaženi stručnjak u povrtarstvu.
Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.
