Selo Zminjak nalazi se u južnom delu pitome Mačve na tromeđi Šapca, Loznice i Bogatića. Prvi zapisi o ovom selu datiraju iz 16. veka a predanje kaže
da je današnje ime selo dobilo po čitluksabahiji (gospodar većeg dela zemlje u tursko vreme) koga su zvali Zmijanik, jer je navodno bio ljut kao zmija. Uprkos
neobičnom imenu stanovnici ovog sela su pitomi ljudi i dobri domaćini, a zahvaljujući umerenokontinentalnoj klimi mahom se bave poljoprivredom.
Poslednjih godina u ovom kraju sve više se razvija voćarstvo, mahom uzgajaju maline na manjim površinama, ali Vojislav Popović se opredelio za nešto drugačiju proizvodnju. On na 15 hektara uzgaja višnje, trešnje i nešto šljive, dok su ostalih 15 hektara oranice na kojima gaji ratarske kulture.
Ovaj mladi čovek, koji se nedavno oženio i ima sina Filipa od godinu dana, zajedno sa ocem, majkom i bratom živi od poljoprivrede. S njima je i baka, znači četiri generacije pod istim krovom i svi se dobro slažu.
„Pod voćem imamo 15 hektara, ali planiramo da se proširimo za još toliko. Voćnjak ima punih 11 godina i sve je u punom rodu. Dominantna je višnja i to ona za industrijska preradu, a imamo i trešnje i šljive“ – kaže Voja i ističe da mu je poljoprivreda u krvi. Nikada nije imao dilemu čime želi da se bavi u životu, niti mu je ikad palo na pamet da napusti rodno selo. Osnovnu školu završio je kao vukovac, potom Srednju ekonomsku takođe sa odličnim uspehom i upisao Ekonomski fakultet na Univerzitetu u Novom Sadu – smer agrarna ekonomija i agrobiznis. Tako je u jednom spojio dve svoje velike ljubavi ekonomiju i poljoprivredu. Još dok je pohađao fakultet redovno je dolazi kući i nijedna setva ili sadnja u voćnjaku nije mogla da prođe bez njega. Jedva je čekao
da završi sa školovanjem kako bi se vratio u rodno selo i stečeno znanje upotrebio na svom imanju.
„Nisam čovek koji može da živi između četiri zida, potrebna mi je veća sloboda kretanja, da budem pod vedrim nebom u mom voćnjaku i uverim se da je sve pod kontrolom. To je moj život, moje sve – iskren je Voja i dodaje da nikada sebe nije video u kancelariji među četiri zida.
Zahvaljujući upornosti, ali i neizmernoj ljubavi prema selu i poljoprivredi uspeo da je da izgradi zavidno imanje od koga sada svi u porodici lepo žive. Nije lako i, kako kaže, zemlja traži mnogo truda, rada, ulaganja, traži da joj se čovek u potpunosti posveti. Ali, kada ubere i pojede prve višnje ili trešnje u svom voćnjaku, to je osećaj koji se ne može ničim meriti.Iako je mlad izazova se ne boji, a ima velika očekivanja pre svega od sebe. U želji da unapredi proizvodnju na svom imanju sarađivao je sa NLB Bankom oko subvencionisanih kredita. Bio je zadovoljan, pa je ih je ponovo kontaktirao i dobio povoljan kredit za izgradnju hladnjače. To je bio logičan sledeći korak u unapređenju posla ovog mladog voćara.
„Hladnjaču gradimo kod samog voćnjaka. Već je iskopano za temelje, čekamo građevinsku dozvolu iz opštine Šabac, pa da započnemo sa gradnjom. Hladnjača će da bude pola – pola, odnosno u dvojakom režimu – 75 tona plusnog i 75 tona režima u minusu. Sve zavisi šta će u kom trenutku na tržištu da bude traženije da li sveže ili smrznuto voće, tako ćemo i mi da balansiramo“ – objašnjava Popović.
Pored višanja i trešanja ima i zasad šljiva sorte stenlej koja je vrlo zahvalna, jer može da se upotrebi i za konzum i za preradu. Deo prodaju u svežem stanju za jelo, a sve što preostane seče se, ide u hladnjače i na dalju preradu. Nije lako baviti se voćarstvom, priznaje Voja, posebno kad dođe vreme berbe, pa
se trudi da sebi i svojoj porodici koja zajedno s njim radi na imanju, ovaj deo posla maksimalno olakša. Sam je osmislio tresač za šljive, dok se ostalo voće bere mašinski.
„Zahvaljujući tome smo i uspeli da proširimo zasad. Hladnjača koju ćemo izgraditi dobro će doći ne samo nama, nego i drugim voćarima. Naime, kod nas dolazi dosta Rusa, kupuju voće za konzum, pa će kod nas moći da prepakuju robu i sačuvaju je dok se ne napune kamioni koji će posle to voće voziti za Rusiju. Smatram da je izgradnja jedne ovakve hladnjače dobar poslovni potez i zahvalan sam ljudima u NLB Banci, koji su uvideli ozbiljnost našeg posla i od srca nam pomogli“ – zaključuje Vojislav Popović iz sela Zminjak kod Šapca.
Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.
