Pored ukrasne lobelije postoji i divlji predak ovog cveća koji raste u Americi. Veoma je cenjena među travarima zbog lekovitih svojstava, a najčešće se koristi za pravljenje tinktura. Treba je koristi vrlo oprezno jer može biti otrovna u većim dozama.
Zima, bar kalendarski, odbrojava poslednje dane, a sa dolaskom proleća počinje i sadnja cveća. Nije lako odabrati pravu biljku koja će vam ulepšati baštu, dvorište ili terasu. U želji da pomognemo u odabiru Agrobiznis magazin će od ovog broja predstaviti razne vrste cveća, njihove osobenosti i način uzgoja, ali i ponuditi stručne savete za uzgoj. Na vama je samo da odaberete ono što vam najviše odgovara.
Modro plavi cvetovi
Lobelija (lat. Lobelia erinus), u narodu poznata pod imenom i plavi verenik, spada u su red zvončića. Postojbina ovog prelepog cveća je Južna Amerika, ali sasvim dobro uspeva i kod nas. Kako navodi dr Maja Timotijević, lobelija se najčešće koristi kao viseća biljka u posudama, saksijama, žardinjerama, ređe u lejama. Veoma su cenjene u baštovanstvu jer raskošno cvetaju u neobičnim plavim bojama i lako se održavaju. Ne morate čak ni uklanjati precvetale i uvele delove, dovoljno je da biljku s vremena na vreme ošišate.
Lobelija je jednogodišnja biljka koja voli direktno sunce, pa je idealna za balkone. Raste kao grm visine od 10 do 25 santimetara i širine od 10 do 15 santimetara. Listovi su ovalni, sitni, nazubljeni veličine 1, 5 cm od srednje do tamnozelene boje. Najbolji period za sadnju je od aprila do maja, a već početkom leta pojavljuju se grozdasti sitni cvetovi veličine do jednog centimetra. Cvetovi su najčešće plave boje od svetlijih do modro plavih nijansi koje su retke kada je u pitanju cveće. Ukrštanjem dobijene su i druge boje, pa cvetovi mogu biti ljubičasti, beli, ružičasti, crveni, purpurni, s belom ili žutom sredinom. Lobelija cveta od ranog leta do jeseni, odnosno do prvih mrazeva. Kad prođe prvi talas cvetanja u julu, biljku treba ošišati nekoliko santimetara kako bi se regenerisala i ojačala, i tada će vam potrajati do kasne jeseni.
Kako se sadi i uzgaja?
Iako se mogu kupiti mladice ovog cveća, lobelija se najčešće razmnožava iz semena koje je izuzetno sitno. U jednom gramu može biti između 29.000 – 45.000 semenki, koje se ne pokrivaju supstratom, nego se posle setve lagano pritisnu prstima i porose. Nicanje počinje na temperaturi od 21 do 24 stepena, i mladice cveća pojavljuju se već za četiri do šest dana. Najčešće niču gusto, pa je poželjno malo ih prorediti, da bi imale dovoljno mesta za rast i razvoj.
Stručnjaci kažu lobelija se najbolje oseća kada je na direktnom suncu, prija joj zemljište dobre strukture uz minimalan sadržaj soli i pH vrednost oko 5,0. Ovo cveće obožava vodu, pa je potrebno često ga zalivati, pri čemu treba voditi računa da se voda ne nagomilava, jer to može dovesti do bolesti i truljenja biljke. Zbog osetljivosti na so đubriti umereno ali redovno, najbolje jednom nedeljno. Koren ne sme da viri iz saksije, jer može da se ošteti. Ukoliko primetite korenčiće koji vire nežno ih vratite u saksiju, i naspite malo rastresite zemlje preko da potpuno pokrije korenje.
Lobejila traži puno zalivanja, jer saksije najčešće stoje na suncu pa joj je vlaga neophodna. U protivnom listovi se suše, otpadaju na dodir, a biljka vene. Međutim, dr Maja Timotijević upozorava da se ovo cveće slično ponaša i kad ima previše vode usled natopljenosti zemlje, pa obavezno proverite vlažnost pre svakog zalivanja. Da bi se izbeglo da ostane bez vlage, ili da je „udavimo“ sa previše vode, najbolje je ugraditi automatski sistem za zalivanje.
Foto: http://rasadnikmihalek.com/
Najčešće bolesti
Kako i svaka druga biljka i lobelija je sklona raznim bolestima, a najčešće je napadaju tospovirusi. Kako ćete znati da je vaše cveće bolesno? Na listovima se pojavljuju ravne ljubičaste površine na listovima, koji delom imaju i bele mrlje – slično kao opekotine kod sunca ili kod nedostatka vode. Zatim se listovi osuše, a cela biljka zakržlja. Kada primetite ove znake najpre odstranite oštećene delove biljke. Uzrok je infekcija tospovirusa koje prenose mali insekti pod imenom tripsi ili pepelnice. Keserović ističe da nije moguće direktno delovati na viruse, samo se mogu uništavati tripse. Kako ove insekte privlači plava boja cveta možete okačiti plave lepljive ploče iznad biljke, ili upotrebite sredstvo na bazi ulja ili piretruma.
Pored ukrasne lobelije postoji i divlji predak ovog cveća koji raste u Americi. Veoma je cenjena među travarima zbog lekovitih svojstava, a najčešće se koristi za pravljenje tinktura. Treba je koristi vrlo oprezno jer može biti otrovna u većim dozama. Ali, lekovita svojstva divlje lobelije su već neka druga priča.
