Izuzetno dragocena zelena salata prisutna je na našoj trpezi gotovo cele godine. Od brojnih sorti najzastupljenije su puterica i kristal salata. Dragocena je jer sadrži čak 95 odsto vode, vrlo malo kalorija, a hranljiva vrednost se sastoji u obilju minerala i vitamina. Od minerala najviše ima kalcijuma i gvožđa, kao i znatne količine magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra. Među vitaminima su najprisutniji C i E, karotin i kompleks vitamina B.
Najvredniji lekoviti sastojak salate je mlečni sok, koji sadrži takozvani laktukarijum. Najviše ga ima u korenu, lisnim rebrima i mladim stabljikama. Ovaj sastojak ublažava bol, nervnu napetost i obezbeđuje spokojan san.
Salata se lako može uzgajati u staklenicima koji su prvenstveno namenjeni gajenju osetljivih stakleničkih kultura. Kao kultura s relativno kratkim vegetiranjem (55-65 dana) veoma se uspešno uklapa u stakleničke plodorede. Zbog skromnijih potreba za toplotom i svetlošću, vrlo uspešno se može uzgajati u zimskom periodu. U našim krajevima najčešće se gaji kao predusev ostalih povrtarskih kultura, kao što su paradajz i krastavac, čiji se rokovi sadnje i skidanja mogu idealno podesiti za predsezonsku proizvodnju nakon skidanja salate.
Kao začin za spremanje salate najbolje je koristiti sojino, suncokretovo i maslinovo ulje, a od sirćeta jabukovo ili obično, limunov sok, zelene i crne masline, razne prelive od belog luka, peršuna, mirođije i drugih začinskih trava.
Zelena salata se preporučuje osobama koje pate od zatvora. Gvožđe i bakar prisutni u salati su veoma korisni za popravljanje krvne slike, tome potpomaže i prisutni vitamin C. Zelena salata sadrži elemente koji pomažu kod lučenja bronhijalnog sekreta. Salata ima i zaštitnu ulogu od nekih oblika raka (na organima za varenje i disajnim organima). U izvesnoj meri pomaže kod glavobolje.
Salatu čuvati u frižideru, upakovanu u plastičnu kesu. Ne držati je uz banane, jabuke, jer gas etilen, koji ovo voće ispušta, može da ubrza kvarenje salate.
Izvor: www.novosti.rs, http://drgifing.com
