Leska se uglavnom gaji u vinogradarskoj zoni, odnosno u aridnim rejonima, koji se odlikuju manjom količinom padavina, kako u toku godine, tako i u toku vegetacije. Takvi padavinski uslovi gajenja leske, određuju i način održavanja zemljišta u njenom zasadu. Leska zahteva dovoljno vlage u zemljištu, naročito u fazi intenzivnog porasta plodova, od polovine maja do polovine avgusta. Navodnjavanjem se prinosi povećavaju i do 50%. Najpovoljnije je navodnjavanje sistemom kap po kap. Ako se leska gaji u vidu grma, ne treba dozvoliti razvoj velikog broja izbojaka. Oni se rezidbom
obnavljaju, vodeći računa da osvetljenost krune bude dobra. Kalemljena leska koja se gaji kao stablašica, orezuje se minimalno. Potrebno je proređivati krunu, i usmeravati rast skeletnih grana, da se dobije dobra prosvetljenost krune.
Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove, kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma
rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava, koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte. Leska dobro reaguje na đubrenje stajnjakom, osokom i fekalijama. Organska đubriva u kombinaciji sa mineralnim, daju odlične rezultate. Efekat đubrenja je veći uz prisustvo izvesne količine zemljišne vode, a ako je ona deficitarna, taj efekat je manji. Đubrenje azotnim, fosfornim i kalijumovim đubrivima treba da je kao kod jagodičastog voća. Azotnim đubrivom se đubri rano s proleća i, u toku vegetacije, a kalijumovim
i fosfornim u toku jeseni. Svake treće godine preporučuje se đubrenje stajnjakom, a svake pete do sedme godine treba dodavati kreč.
Orijentacione norme za đubrenje, leske mineralnim đubrivima izgledaju ovako:
200 kg superfosfata
400 kg 40% kalijumove soli
400 kg 20% azotnog đubriva.
Sorte leske
ISTARSKA – Stablo (žbun) je srednje bujno i dovoljno razgranato. Cveta srednje rano i razvija vrlo malo resa, praktično je protandrična sorta, samopesplodna je, sazreva polovinom septembra. Rano prorodi, redovno i obilno rađa. Plod je srednje krupan oko 3 gr. Oblik mu je duguljast sa najvećom širinom na samoj sredini. Boje je svetle do tamno sive i prema vrhu je obrastao sivkastim dlačicama. Kupula (omotač) je duži od ploda i čvrsto ga obavija. Vrh je tup i malo spljošten a po dužini sa jasno naznačenim rubom. Plodovi obično ne ispadaju sami iz košuljice. Jezgro je krupno, žućkasto-bele boje, veoma ukusno i aromatično. Plodovi čuvani godinu ipo dana u običnom skladištu imali su 1 % gorkih jezgri, a nakon 3 godine taj procenat iznosi 12 % šupljih plodova je malo. Dobro ga oprašuje halski, rimski, landberški i šumski lešnik.
APOLDA – Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupčenom kapicom. Kupola (omotač) je duža od ploda. Na vrhu je zupčasto izreckana i malo otvorena tako da se plod vidi. Zreli plod dobro ispada iz omotača. Ljuska ploda je tamne boje sa jako izraženim paralelnim prugama. Prosečna težina ploda je 3,11 gr, a jezgro 1,50 gr. Jezgro ploda nije glatko i nema dobar izgled, međutim ima
jako sladak i prijatan ukus.
RIMSKI – Stablo (žbun) je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. Cveta srednje rano, u početku rađa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva početkom septembra. Plod je krupan i neujednačeno
pljosnatog oblika. Ljuska je svetlo smeđa sa tamnim prugama. Daje dosta ploda koji su prazni ili je jezgro smežurano. Omotač ploda je nešto duži od samog ploda sa dubokim zarezima i otvorima što omogućava da plodovi lako ispadaju. Jezgro je nepravilnog pljosnatog oblika težine 1,4 gr. Težina ploda je 3,7 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. Procenat užeglog jezgra posle godinu
ipo dana oko 4 %, a posle 3 godine 22 %. Za preradu se se koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je oprašivač.
DAVIJANA – Plod je srednje krupan sa okruglom formom. Omotač ploda sastavljen je iz dva dela i duži su od ploda a u više slučajeva i list omotača je kraći. Zreli plodovi lako ispadaju iz omotača. Ljuska
ploda je svetle boje sa jasno izraženim tamnim prugama i izraženim rubom. Prosečna težina ploda je 2,67 rg., a jezgra 1,27 gr. Ima dug period cvetanja.
PIENT VERDEN – Plod je jajastog oblika sa jasno izraženim pupkom. Omotač je nešto duži od ploda, sastavljen je od dva lista koji su međusobni odvojeni. Zreli plodovi se lako odvajaju od omotača
i sami ispadaju. Ljuska ploda je svetle boje sa slabo izraženim rubom. Prosečna težina ploda iznosi 2,73 gr, a jezgra 1,23 gr. Rano cveta i dužina cvetanja se kreće od 8 do 22 dana.
LUDOLF – Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano, a sazreva prilično kasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. Plod je krupan i okruglasto-trbušastog oblika, težine oko 2,9 do 3,2 gr. Jezgro je prosečne veličine oko 1,5 gr. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Vrh omotača je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug period cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za svežu potrošnju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemačkoj i Češkoj.
HALSKI – Stablo (žbun) je srednje bujno i ne razvija mnogo izdanaka. Samooplodan je, cveta srednje kasnosa mnogo resa i veoma krupnim polenom. Rađa dobro. Sazreva septembra, plod je težak 3,4 gr prosečno pri osnovi je širok a ka vrhu konusan. Iz omotača lako ispada. Ljuska je debela i čvrsta, smeđe boje sa uočljivim prugama. Težina jezgra je 1,3 gr. Posle jedne godine čuvanja užegne oko 15 %, a posle 3 godine 46 %. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske prerade koristi se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemačkoj. Količina pojedinih važnijih hraniva koju lešnik zahteva nije ista. To se vidi iz odnosa ovih hraniva, koji se utvrđuje analizom lista lešnika. Simptomi nedostatka, odnosno viška pojedinih elemenata pojavljuju se ako se folijarnom analizom utvrdi da
azota ima 1,2 % (minimalna količina) do 2,6 % (maksimalna količina), fosfora 0,10 – 0,22 %, kalijuma 0,50 – 1,40 % i kalcijuma 0,60 – 1,40 %.
Za održavanje zemljišta u zasadima leske, prema nekim istraživanjima, dovoljno je ako se prvih godina primenjuju neke od agrotehničkih mera (okopavanje), da bi posle dve do tri godine potpuno izostale, jer se smatra da leska može da rađa, bez redovne obrade zemljišta, naročito u područjima sa više padavina.
Lešnika u Srbiji nema dovoljno ni za potrebe domaćica, tako da je preporučljivo uzgajati ga. Ova biljka živi do 50 godina. Koštičavo voće je izuzetno bogato omega tri i omega šest masnim kiselinama. Posebno se preporučuje deci, sportistima i starijima jer sprečava srčani udar.
AgroBiznis magazin
Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl gdjakovic@yahoo.com. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.
