Kada je donosio krompir u Srbiju, Dositej Obradović sigurno nije ni slutio kakav će značaj imati krompir ne samo za poljoprivredu već i za ekonomiju uopšte. Poput većine poslova u poljoprivredi i proizvodnja krompira zavisi od mnogo faktora. Na kraju svake sezone krompir treba prodati a cena, kao što je to u svim tržišnim privredama, nikad se ne zna.
Dok nastaju ovi redovi, u Srbiji je prilično velika jagma za semenskim krompirom. Iskusni kažu da se nešto dešava na tržištu, verovatno zbog dobre cene i plasmana prošlogodišnjeg roda. Mi smo zbog krompira posetili porodicu Vasović koja se već tri generacije bavi upravo proizvodnjom semenskog ali i merkantilnog krompira. Oni na nadmorskoj visini većoj od 650 metara, na Rajcu, proizvode ovu kulturu na trideset hektara. Zajedno, otac i sin, sa svojim suprugama pored krompira pokušavaju da prošire stočarsku proizvodnju. Njihova imanja nalaze se u Gornjim Banjanima, rajačkom selu, koje pripada opštini Gornji Milanovac. I dok je u okolini Aranđelovca sneg uveliko nestao sa njiva u Gornjim Banjanima zimi se ne nazire kraj. Više od trideset centimetara snega i minus jedan u podne bilo je napolju ali je zato u kući Vasovića bilo toplo u svakom smislu. Mlađi Vasović, Đorđe, dočekao nas je sa suprugom i dvoje dece, dok su roditelji bili poslom u selu. Njegov otac Zoran poznati je proizvođač krompira iz ovog kraja.
„Počeli smo proizvodnju krompira 1993. godine, a ranije smo radili i konzumni krompir. U početku smo radili kao poljoprivrednici a sa promenom zakona osnovali smo firmu „BANjANAC“. Radimo rane i pozne sorte, kako bele tako i crvene. Od belih imamo Arizonu, Rivijeru, Agriju i Lizetu, a od crvenih holandski Dezire,Rudolf, Esmee i nemačku sortu Belarosa“ kaže nam Đorđe Vasović.
Imajući u vidu veličinu posla, Vasovićima je neophodno da angažuju radnu snagu koja uglavnom dolazi iz Niša i okoline. Pored dnevnice obezbeđeni su i smeštaj i hrana. Oni smatraju da je nov način prijavljivanja sezonskih radnika dobra mera i korisna za sve. U početku su mislili da će to njima predstavljati problem i da će često morati da odlaze kako bi prijavljivali i odjavljivali radnike, ali ih je obradovala činjenica da se radnik možđe prijaviti putem mobilnog telefona bez odlaska u bilo koju instituciju. Na njihovim njivama seje se originalni krompir ili elita. Pored krompira seju i pšenicu, kukuruz a bave se i stočarstvom. Izgradili su i objekat za mlečno govedarstvo koje planiraju da stave u funkciju tokom ove godine za šta se nadaju da će dobiti i podsticajeod države. U njihovoj štali trenutno su četiri krave i četiri junice a može ih biti i dvadeset. Đorđe bi želeo da unapredi stočarsku proizvodnju i da se bavi pored krompira i proizvodnjom mleka.
Prosečan rod krompira u ovim krajevima je 35 do 40 tona semenskog krompira, od ukupnog roda koji bude oko 50 tona po hektaru. Ostatak odlazi u konzumni krompir. Bilo je godina kada smo imali rekordne prinose sa 90 tona po hektaru.
Setva krompira na ovom području počinje u poslednjoj nedelji marta dok se vađenje krompira vrši sredinom septembra. Za ovaj vid proizvodnje potrebno je imati i velike smeštajne kapacitete sa adekvatnim uslovima za čuvanje. Kapacitet skladišta kod Vasovića je 500 tona.
Tekst boks
O korisnosti krompira u ljudskoj ishrani nije potrebno govoriti. Međutim, krompir nije lako zaživeo na Balkanu. Smatrajući ga „đavoljom biljkom“, Srbi su odbijali da ga prihvate i gaje. Slavni Dositej Obradović je, došavši u oslobođeni Beograd 1806. godine iz Zemuna, poneo sa sobom nekoliko vreća krompira. Bile su to veoma teške i gladne godine, pa je Dositej želeo da se Srbi prehrane, naročito preko dugih zima kada im je ishrana bila prilično siromašna i kada je stanovništvo masovno umiralo zbog teške neuhranjenosti. On je naredio jednog dana da se krompir obari onako kako je naložio i da se potom posluži u odaji gde će biti on sa članovima Sovjeta. Kada su doneli vruć krompir, svi su bili u neverici te se niko, pored Dositejevog nutkanja, nije usudio da ga proba, ne samo zato što nisu znali kako se jede, nego i iz staha da ne bude kojim slučajem otrovan.Dositej je potom rekao Karađorđu da jednu poveću vreću krompira treba zasaditi i objasnio mu kako se krompir obrađuje..Tako se vrlo brzo krompir raširio po Srbiji.
Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.
