Krkobabić sa malinarima u Arilju

Аутор: dzonioff
332 посета

Milan Krkobabić obišao je danas zadrugu „Agro Eko voće“ u Arilju kojoj je prošle godine dodeljeno 12,5 miliona dinara bespovratnih sredstava, u okviru Programa podrške ravnomernog regionalnog razvoja Srbije.

Toj zemljoradničkoj zadruzi, u Zlatiborskom upravnom okrugu, novac je dodeljen za sadnice maline i poljoprivrednu mehanizaciju. Novac je dodeljen u okviru Programa podrške sprovodjenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih u 2017. godini.Krkobabić je novinarima rekao da je to „pravi primer kako jedna zadruga može i treba da funkcioniše“. „Ovde je uloženo 12,5 miliona dinara, što su i velike pare za ovu zemlju, ali i male pare ako želimo da nam se istinski mnogo vrati“, ocenio je on. Prema njegovim rečima, o malini treba da brinu i da je strateški pozicioniraju ljudi koji se time bave. „Na rodu maline Srbija ostvari 10 odsto od ukupnog proizvoda u poljoprivredi, što je ogromna svota. Tu je Srbiji razvojna šansa a ovim ulaganjem pokrenuli smo jedan pionirski poduhvat“, istakao je Krkobabić. On je ocenio da je izvoz svežeg proizvoda „prava ideja koja treba da bude podržana, ali sa prethodnim udruživanjem“. Kako je dodao, to je „pravo mesto za formiranje prvih pravih složenih zadruga, koje će da objedinjavaju takve zadruge i da se bave proizvodnjom, plasmanom, kontrolom kvaliteta proizvoda ali i daljim razvojem“. „Otvaramo novu stranicu, 240 zadruga je formirano za godinu dana, Vlada je pomogla 22, dok će u ovoj godini pomoći izmedju 60 i 70 zadruga“, istakao je Krkobabić. On je dodao se da uložen „dinar u malinu vraća dvostruko, i da je to pravi primer kako jedna zadruga može da funkcioniše“.

 Direktor zadruge „Agro Eko voće“ Božo Joković kazao je da je novac namenski utrošen za podizanje proizvodnje i prerade voća u finalni proizvod. „Po prvi put imamo dobijen finalni proizvod, od voća koje smo do sada radili i zamrzavali i to plasirali u zamrznutom stanju, što je bila greška“, istakao je Joković i dodao da oni pokušavaju da vrate način na koji se nekada radilo u Srbiji. On je rekao da je „sledeći korak da kako su to uradili sa preradjenim voćem u finalni proizvod, da to urade sa svežim“. Joković je istakao da ta zadruga „ima nekoliko regiona u saradnji“, oko 150 zadrugara, više od 100 hektara maline, kao i da se „ta ideja širi i u druge regione“. „Imamo svetski brend, jer Arilje ima zaštićeno geografsko poreklo maline“, kazao je on. Prema njegovim rečima, „kupci sa strane hrle za voćem iz Srbije“, koga nema u dovoljnom kontigentu, zato se mora raditi na sortimentu novog zasada, kao i na edukaciji proizvodjača. „U narednom periodu ćemo se fokusirati na saradnju medju regionima, da okupimo ljude kako bismo mogli da napravimo kontigent kojim ćemo moći na svetskom tržištu da budemo znajčajan faktor“, dodao je Joković.

Branislav Gulan iz Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) je rekao da je ta zadruga „pravi primer kako ljudi treba da se udružuju u Srbiji i kako treba da se stvaraju zadruge“. „Ovde imamo količinu, kvalitet i kvantitet maline. I to je prvi uslov da imamo proizvod iz više faze prerade“, istakao je on. Gulan je kazao da u Srbiji danas ima 15.000 hektara pod malinom, a da se godišnje  proizvodi od 60 do 100 hiljada tona malina.

Izvor: Beta

Srodni tekstovi

Оставите коментар