Ogled je izveden u Konkordu, Nebraska, SAD. Projekat treba da nam ukaže na važnost primene i odabira pravog zemljišnog (PRE-EM), herbicida kao osnove
hemijske zaštite od korova.
Prilikom suzbijanja korova jedna od najbitnijih stavki jeste određivanje pravog vremena za suzbijanje korova. U te namene najbitnije je odrediti kritično
vreme suzbijanja korova (u nastavku teksta KVSK). KVSK predstavlja vreme kada je neophodno ući u parcelu i obaviti suzbijanje korova, odnosno to je najbolji momenat za suzbijanje korova. KVSK je jedna od komponenti kritičnog perioda suzbijanja korova (u nastavku teksta KPSK).
KPSK je period u životnom ciklusu soje (useva) tokom kojeg je on najosetljiviji na prisustvo korova. Prema nekim autorima KPSK u usevu soje počinje od druge troliske (BBCH 12) i završava se u fenofazi početka formiranja mahuna (BBCH 69). Dakle, ovo je vremenski period kada usev mora biti bez korova. Za ispitivanje KVSK mogu se koristiti različiti parametri, poput gustine setve, načina setve, količine đubriva primenjenog pre setve i drugih.
Naš ogled se bazirao na primeni zemljišnih herbicida u određivanju KVSK u usevu soje. Ogled je dizajniran kao potpuno slučajan blok sistem sa 3 glavna tretmana koja su predstavljali kombinaciju zemljišnih herbicida. Za zemljišne herbicide korišćeni su 1) acetohlor i fomesafen; 2) acetohlor i dikamba i 3) kontrola (izostavljen tretmana zemljišnih herbicida).
Na kraju sezone mereni su prinosi, gubici prinosa, kao i početak KVSK. Najlošije rezultate pokazao je tretman u kome je bila izostavljena primena zemljišnih herbicida. Početak KVSK je najranije zabeleženo u tretmanu bez zemljišnih herbicida i to u fenofazi druge troliske (BBCH 12), a najkasnije u tretmanu gde su bili primenjeni acetohlor i fomesafen i to u fenofazi početka cvetanja (BBCH 60). Tretman gde su korišćeni acetohlor i dikamba kao zemljišni herbicidi je takođe pokazao dobre rezultate i uspeo je da pomeri KVSK do fenofaze šeste troliske (BBCH 16).
Razlog zašto farmeri u SAD-u koriste dikambu kao zemljišni herbicid jeste taj što ona pored folijarnog delovanja ima i kratko zemljišno delovanje od 10-ak
dana, što se jako dobro uklapa sa činjenicom da se soja u Nebraski gaji u „no-till“ sistemu obrade zemljišta koji kao takav može da ispolji veliku zakorovljenost pre setve, i upravo zbog toga farmeri koriste dikambu u tzv. „burn-down“ tretmanu. Izostavljanjem PRE-EM tretmana, celokupan selekcioni pritisak je na POST-EM tretmanu. To nas obavezuje da veoma rano uđemo u parcelu i obavimo folijarni tretman, kojim često ne možemo da suzbijemo sve korove. Takođe ovim rizikujemo da ne uradimo folijarni tretman, ako vremenske prilike budu neovoljne a usev preraste fenofazu do koje se može obaviti tretman. Primenom zemljišnih herbicida, omogućava se suzbijanje korova koji se inače teže suzbijaju primenom folijarnih herbicida, omogućava se kasniji ulazak u parcelu radi suzbijanja korova i mogućnost suzbijanja korova primenom međurednog kultiviranja umesto primenom folijarnih herbicida, ako je zemljišni tretman uspešno obavljen i ako je zaštita od korova prethodnih godina obavljana blagovremno i pravilno.
Kao što se na slikama vidi, razlike u visini i habitusu soje su ogromne. Takođe, broj izniklih korova u momentu suzbijanja primenom zemljišnih herbicida je daleko manji nego kada bi se oni izostavili. Primenom zemljišnih herbicida soja je bez kompeticije tokom ranih fenofaza razvoja, brže usvaja vodu i hranljive elemente i raste bez konkurencije, što joj omogućava da brže sklopi redove i prekrije zemljište i tako onemogući nicanje novih talasa korova.
U cilju suzbjanja korova treba koristi sve raspoložive mere, a na kraju, ako je neophodno treba pribeći primeni herbicida. Zemljišni herbicidi trebaju da budu osnova hemijskog suzbijanja korova i ni po što ne treba izostaviti primenu zemljišnih herbicida. Herbicide treba menjati svake godine, tačnije treba menjati mehanizme delovanja spram korovskim vrstama i ne koristiti iste mehanizme delovanja za suzbijanje korova na istoj parceli duži niz godina, kako bi smo sprečili razvoj rezistentnosti.
Izvor: Agrobiznis magazin
