To su rane sorte čiji plodovi sazrevaju do sredine avgusta, odnosno pre sezone bostana i grožda. Plodovi su im krupni, čvrsti i ukusni, dobro podnose transport i uglavnom se prodaju kao sveže stono voće, i to na pijacama većih gradova i letovališta. Postoji mogućnost i izvoza plodova ovih sorti. To su dakle sledeće sorte:
Rut geršteter je praktično najranija kvalitetna stona sorta šljiva. Sazreva početkom jula. Plodovi su ljubičasto plave boje i teški oko 30 g, koštica im se odvaja od mesa i vrlo su ukusni. Samoopladna je. Zbog dobrog kvaliteta ploda i sazrevanja u vreme oskudice u svežem voću uvek se realizuje po visokim cenama i bez teškoća.
Čačanska rana sazreva nekoliko dana posle ruta. Plodovi su ljubičaste plave boje, teški su oko 35 g, koštica se odvaja od mesa koje je vrlo ukusno. Dobro podnosi transport. Stablo je srednje bujno, samooplodna je, dobro rada. Ova sorta šljive nema mana. Lako se i dobro prodaje, što je veoma važno.
Čačanska lepotica sazreva krajem jula. Plodovi su izrazito plave boje, prevučeni pepelkom, vrlo privlačni, teški oko 40 g. Meso ove sorte šljive se odvaja od koštice, čvrsto je i ukusno. Izvanredno podnosi transport. Samooplodna je. Stablo je umereno bujno i vrlo rodno. U periodu obrazovanja krune voditeljice treba jače skraćivati. Sa ovom je sortom sličan hibrid II/II/80/59. Sazreva 2-3 dana kasnije, ima ukusnije plodove, ali su nešto mekši.
Čačanska najbolja sazreva sredinom avgusta. Plodovi su plave boje i vrlo privlačne spoljašnjosti, teški su preko 45 g. Meso se odvaja od koštice, vrlo je ukusno. Takodje odlično podnosi transport. Plodovi se odlično realizuju u svežem stanju, a mogu se koristiti i za preradu. Ima bujno stablo, kruna ima lep i stabilan skelet. Nije samooplodna pa se obavezno mora saditi sa nekom od stonih sorti.
