Istina je da postoji mnogo mladih ljudi koji bi najradije da kupe kartu u jednom smeru za neku veliku svetsku metropolu i zauvek napuste našu zemlju. Ipak , nisu retki ni oni koji su odlučili da ostanu na
imanjima svojih predaka i sačuvaju ono što su generacije pre njih stvarale. Zapravo, od kada je Ministarstvo poljoprivrede odlučilo da podstiče mlade poljoprivrednike, sve je više onih koji svoju budućnost vide u srpskim selima.
Jedan od njih je tridesetdvogodišnji Dušan Radaković, iz Zrenjanina. On gaji lešnik na površini od 2 hektara. Pošto mu je suša prošle godine odnela veliki deo roda, odlučio je da konkuriše za podsticaje za sistem na navodnjavanje. Ispunjavao je sve uslove, pa je zato veoma lako ostvario svoju ideju da sledeće godine mnogo bolje kontoliše rod na plantaži. To će mu, kaže, pomoći i da lakše i sigurnije organizuje proizvodnju kojom je odlučio da se bavi. Pošto je saradnjom sa ljudima iz Ministarstva bio zadovoljan, u međuvremenu je konkurisao i dobio podsticaje u iznosu od 75% bez PDV-a i za rotositnilicu.
„Ima ljudi koji bi rekli da rod lešnika od 800 kg/ha uopšte nije loš, ali ja znam da na mojoj plantaži mogu da ostvarim mnogo bolji. Sada kada imam sistem za navodnjavanje i novu frezu za traktor više neću morati da brinem što se u Srbiju uvozi sve više lošeg turskog lešnika, koji smanjuje cenu našeg koji je neuporedivo kvalitetniji. To mi zaista mnogo znači, pa sam odlučio da proširim zasad barem za još jedan hektar”, navodi naš sagovornik Dušan.
Branislav Milićev, takođe iz Zrenjaninskog kraja, obrađuje porodično imanje u selu Tomaševac. On, zajedno sa svojim ocem na oko 55 hektara gaji kukuruz, pšenicu i lucerku, a trenutno imaju i 45 bikova u tovu, ali i 20 krava na muži. Konkurisao je za priključne sejalice, koje očekuje da svakog trenutka stignu na njegovo imanje.
„Već godinama imamo problem sa starom i dotrajalom mehanizacijom u vreme setve. Sa novim mašinama, koje smo zahvaljujući podsticajima uspeli da kupimo, prolećnu setvu ćemo ove godine završiti brže, lakše i uspešnije nego ikada do sada”, rekao je dvadesetogodišnji Branislav.
Primer za mlade uspešne poljoprivrednice koje znaju kako da realizuju svoje ideje jeste Suzana Šarčević, iz Subotice. Završila je Ekonomski fakultet, ali je odlučila da joj je porodično imanje važnije od struke. Zato zajedno sa svojim roditeljima i dvojicom braće na 8 hektara gaji uljanu repicu, pšenicu i kukuruz, a uz pomoć podsticaja je kupila novi plug. U planu joj je i da ove godine počne da se bavi proizvodnjom batata, jer misli da je to zanimljiva kultura koja bi mogla da bude veoma popularna na tržištu.
Još jedna mlada poljoprivrednica lepu i srećnu budućnost za svoju porodicu vidi na selu. To je Marijana Radosavljević Marković, iz mesta Degren, nedaleko od Kuršumlije. Ona i njen suprug poseduju 8 hektara zemlje, od kojih je 6 obradivo. Konkurisala je za rotositnilicu, podrivač i traktorku prskalicu i dobila sve mašine.
„Mi smo odlučili da se bavimo plantažnim gajenjem šipurka i trenutno imamo zasad od 3 hektara. Veoma smo zadovoljni ovim poslom i smatramo da može biti izuzetno unosan. Uostalom, svako ko je prošle godine gajio šipurak, neće se žaliti ni na rod, ni na otkupnu cenu. To se ne može reći i za voćare koji su gajili maline, kupine i mnoge druge kulture. Sve su to razlozi da ove godine proširimo naš zasad za barem 2 hektara”, slaže se ovaj mladi bračni par.
Marina Nikolić, iz sela Popadić kod Gornje Toplice, zahvaljujući podsticajima za mlade poljoprivrednike konačno je uspela da napuni svoju farmu kvalitetnom stokom. Ona je zajedno sa porodicom dugo pokušavala da oformi lepo stado ovaca, a sada su se njeni snovi i ostvarili. Njihovo imanje bogatije je za 20 vrhunskih sjeničkih ovaca i 2 junice simentalske rase.
„Posle jagnjenja ove godine stado će već biti znatno veće, što nas mnogo raduje. Uz podsticaje za svu stoku, mleko i mlečne prerađevine koje ćemo ovde praviti, život na selu će biti potpuno drugačiji”, objašnjava naša tridesetčetvorogodišnja sagovornica. Ovi mladi poljoprivrednici i još stotine njih iz raznih krajeva naše zemlje, mogu da budu odlični primeri za svoje vršnjake koji su bez posla, a stara porodična imanja su im napuštena i prazna. Oni su i dokaz su da je razvoj srpskih sela sada možda bliži nego ikada. Na kraju, upravo su ovakvi mladi ljudi ti koji sve nas pozivaju na optimizam i veru da zlatno doba za srpske domaćine tek dolazi.
AgroBiznis magazin
Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl gdjakovic@yahoo.com. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.
