Za plavi patlidžan su najpovoljnija duboka, rastresita i plodna zemljišta. Nepovoljna su laka i peskovita zemljišta gde su izražena kolebanja temperature i vlažnosti vazduha, kao i teška nestrukturna zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode. Najpovoljnija je neutralna reakcija, mada plavi patlidžan može uspevati i na slabo kiselim ili baznim zemljištima (pH 5,5 – 8,0). Važan uslov za proizvodnju plavog patlidžana je toplota. Optimalana temperatura je 25 °C. Minimalna temperatura klijanja je 13 °C. Potrebna je i voda. Može se slobodno reći da je sličan paprici.
Plavi patlidžan u našim agroekološkim uslovima treba gajiti isključivo iz rasada, mada u svetu, u uslovima tople klime, može da se gaji i direktnom setvom semena kao paradajz. Najčešće se gaji iz pikiranog rasada kao i paprika. Seje se 1-2 grama semena po m² tople leje, koja se podiže na sloju svežeg stajnjaka pomešanog sa slamom. Pre setve seme treba da se protrlja sa peskom. Na ovaj način povredi se semenjača koja onda lakše upija vodu i brže niče. U protivnom, nicanje može da traje i 21 dan, pogotovu ako je seme staro. Pikiranje rasada se obavlja kada biljka dobije dva stalna lista, na rastojanja od 10×10 cm. Proizvodnja rasada se podešava tako da u vreme rasađivanja biljke budu stare 60-65 dana i vrši se tek polovinom maja meseca, na 75×25 cm, po jedna biljka.
Ovakav međuprostor omogućava mašinsku kultivaciju mašinama za međurednu obradu kukuruza. Sadnja je slična kao i kod paprike, uspravno, ne dublje od kotiledona. Rasađivanje u malim baštama obavlja se ručno u iskopane i zalivene rupe, nagrtanjem mokre zemlje i blata na korenov sistem. Posle toga biljke se zaliju i prepuštaju prirodi – da se prime i rastu.
