U proteklih osam meseci u Srbiji je palo prosečno manje od sto litara kiše, a to je tri puta manje od uobičajenih padavina za ovaj period. Dugotrajna suša najviše smeta pšenici pod kojom je više od 500 hiljada hektara. Kiša, koja je padala ovih dana, stigla je u pravom trenutku za prolećne useve. Mladi poljoprivredni proizvođač Ognjen Rackov iz Zrenjenina predhodne jeseni pšenicu je zasejao na sedamdeset hektara, primenio je kompletnu agrotehniku, ali zbog dugotrajne suše očekuje manji prinos od prošlogodišnjeg.
„Pšenica trenutno ne izgleda obećavajuće, bliže je to nekom pragu rentabilnosti, nego što možemo očekivati, bilo kakav veći prinos na pšenici“, kaže Ognjen Rackov iz Zrenjanina.
Ratare posebno brinu učestale promene vremena poslednjih desetak dana, što nikako ne pogoduje pšeničnim poljima.
„U ovom momentu je širok spektar bolesti koje prete pšenicama, to je rđa, septorija, pepelnica. Stoga je savet – ko nije uradio zaštitu pšenice do sada, da pregleda polja i krenu u zaštitu“, kaže Filip Darijević, inženjer zaštite bilja.
Samo u proteklih petnaestak dana, na području srednjeg Banata u proseku je palo oko sedamdeset litara kiše po metru kvadratnom, ovo je posebno obradovalo proizvođače koji su tek završili sa setvom prolećnih useva.
„Ova kiša, koja je do sada pala, dobro je došla da svi prolećni usevi izniknu, da imamo dobar sklop, očekujemo da u narednom periodu uradimo i zaštitu protiv korova“, kaže Vojislav Trkulja, agronom.
Samo na području pet opština srednjeg Banata pod prolećnim usevima nalazi se oko dve stotine hiljada hektara. Od tih površina, gotovo polovina pripada kukuruzu, zatim suncokretu, soji i šećernoj repi.
