Vremenski uslovi ne pogoduju usevima, jer su se suočili da dugim periodom suše, sa više od mesec dana jake kiše, visokom vlagom zemljišta, olujnim vetrovima i gradonosnim oblacima. Stručnjaci se slažu da je ipak još rano za procene koliko bi vremenske neprilike mogle da utiču na prinose.
Pomoćnica direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Ana Marjanović Jeromela kaže da ovakve vremenske prilike izazivaju poleganje i uništavanje useva. Ima parcela koje su više dana pod vodom, a neke je uništio grad.
– Žetva je u problemu, jer je zbog dugih suša tokom jeseni nicanje bilo nejednako. Kod strnih žita je to najmanje primetno, a kod uljane repice se ta nejednakost više uočava – kaže ona.
Dodala je da, što se tiče jarih useva, u zavisnosti od vrste dolazi do zaostajanja u porastu.
– Za sada je rano govoriti o uticaju na prinose. Pred nama je dug period leta, za koji ne znamo kakav će biti. Kad uprosečimo situaciju, sušu koju smo imali i ovih kiša sada, možda će doći i do nekog višegodišnjeg proseka – smatra Marjanović Jeromela.
Objašnjava da nije problem u količini padavina, koliko u njihovom neravnomernom rasporedu i načinu padanja, jer se radi o kišama koje izazivaju zasićenje i zadržavanje vode.
Direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kaže da je pšenica u ozbiljnom problemu tamo gde su bile poplave, ali i u ritskim delovima Vojvodine, duž velikih reka Tise, Dunava i Tamiša, gde su se na pojedinim mestima oranice pretvorile u prava jezera, i tako stoje danima, a postoji opasnost da usevi budu oštećeni i da propadnu.
– Relativno toplo vreme, sa puno padavina, odgovara kulturama na površinama, koje nemaju problem sa podzemnim vodama, a to je ipak veći deo površina u zemlji – dodao je Saković.
Direktor poljoprivredne stručne službe u Šapcu Miloje Dragojević kaže da su padavine u ogromnim količinama u poslednjih mesec dana zaustavile sve radove u poljoprivredi:
– Trenutno su od ratarskih kultura najugroženije pšenica i ječam, koji su u fazi nalivanja zrna. Obilne padavine mogu da dovedu do poleganja žita.
Napominje da povišena vlaga sa sobom nosi i razne bolesti, a otežan je svaki ulazak u njive kako bi se obavila preventivna zaštita zbog velike vlage u zemlji.
Dodaje da nisu dobre velike amplitude temperatura od 30 i više stepeni, jer će biti isparenja, što može da dovede do crvenog zrenja pšenice. To će se odraziti na kvalitet zrna, a posle tokom prerade na brašno.
– Voćarske kulture su pretrpele određene štete. Na području Šapca imamo oko 1,4 hiljada hektara jagode pod folijom. Sve vreme branja i zrenja bile su velike padavine, i bilo je veliko truljenje. Sigurno je 50% roda bačeno, jer su istrulile – kaže Dragojević.
