Dovoljne količine vlage u vreme setve, dovoljno zimske vlage i blaga zima razlog su što poljoprivrednici mogu biti zadovoljni stanjem ozimih useva i posle perioda u kome su najniže temperature bile oko -12 stepeni.
“Mraz koji je bio pre nekoliko dana možemo kazati bio je dobar za pšenicu. Čak je moglo mraza biti i nekoliko dana duže da ne bi krenula vegetacija”, kaže Robert Bujak, poljoprivrednik iz Kupusine.“Pšenica je u zimu ušla u dobroj kondiciji. Najniže temperatrure sada su bile -11, -12 stepeni, ali to nisu problematične temperature, a i snega je bilo 3, 4 centimetra”, kaže Zoran Boca, savetodavac PSS Sombor.
Ono što poljoprivrednike sada čeka je prihrana pšenice, a taj posao trebalo bi početi u fenruaru.
“Neki su počeli već bacanje veštaka, a mi ćemo čekati sredinu februara. Deo veštaka smo pripremili, a deo kaparisali”, kaže Bujak.
Usevi posejani u prvim rokovima steve su prilično izrasli i mislim da su već potrošili najveći deo azota. Zato se već početkom februara može razmišljati o prihrani. Kasnije sejani usevi nisu potrošli rezerve i kod njih je prihranu dovoljno početi polovinom februara«, kaže Boca.
Preporuka je da se pre izlaska na njivu uradi analiza zemljušta. Poljoprivrena stručna služba analizu na svoijim oglednim poljima je uradila, a rezultati pokazuju da se azot spustio u drugi sloj.
Pojava bolesti na usevima je sporadična i ratari već znaju zaštita se može uraditi tek na proleće.
“Uočili smo prisustvo septorije na oko 30 posto biljaka i rđu na pojedinačnim biljka. Kod ozimog ječma imamo mrežastu pegavost na 30 posto biljaka, sočivastu pegavost na pet posto i rđe na pojedinačnim biljkama. Biljke su u fazi mirovanja i kada krene vegetacija radiće se zaštita. Poljoprivrednicima preporučujem da pregledaju useve zbog pojave glodara”, kaže Mirjana Zorić, savetodavac PSS Sombor
Na području Poljoprivredne stručne službe Sombor pšenicim je zasejano nešto više od 26.000 hektara, ozimim ječnim 4.500 hektara i uljanom repicom manje od 2.000 hektara.
Pšenica i ječam koji su u Pčinjskom okrugu jesenas zasejani na oko 11.000 hektara spremno su ušli u period zimskog mirovanja i nalaze se u dobrom stanju. Na pojedinim zasejanim njivama se, međutim, osim razlike u porastu žitarica vidi i pojava žutila do koje je došlo usled neadekvatne mineralne ishrane što će iznuriti biljke i potrošiti im korisne rezerve hrane neophodne za zimu, a što što će se u žetvi odraziti i na smanjenje prinosa.
Otuda poljoprivredni stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe preporučuju ratarima da primene kvalitetniju prihranu ( folijarna prihrana fosforom i kalijumom i nekim mikroelemetima) i eventualno po potrebi urade drljanje na proleće koje ima za cilj adekvatno unošenje azota u zemljište i popravku – vodno vazdušnog režima zemljišta.
“Startno đubrenje fosforom i kalijumom i u manjoj meri azotom, ne može zameniti ni dupla doza azota na proleće, što mnogi proizvođači zagovaraju u prolećnoj prihrani. Nesrazmerana i neizbalansirana mineralna ishrana, drugim rečima, veća primena azota u proleće na ime izostanka jesenjeg đubrenja prouzrokuje probleme u toku vegetacije kao što je osetljivost na bolest poleganja i druge stresne situacije“, ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi.Ona naglašava da ratari moraju da znaju da usvajanje N kod strnih žita počinje već od faze dva lista (ukorenjavanje), a završava se u fazi formiranja ili u početku nalivanja zrna. Na našim tipovima zemljišta deo N unosi se u jesen pre osnovne obrade zemljišta. Ovako unet N se delimično koristi u toku jesenjeg dela vegetacije žita. Drugi deo N unosi se krajem zime, tokom februara i marta u vidu prihranjivanja, pri čemu unošenje N treba okončati do faze vlatanja. Pre svega bi trebalo uraditi analizu N – Min metodom na osnovu koje se mogu utvrditi potrebne količine azota za pravilan rast i razvoj, odnosno zadovoljavajuće prinose.
Lazović Đoković poručuje ratarima da prihranjivanje pšenice obavezno urade u dva navrata. Prvo posle zimskog mirovanja, a drugo na početku izduživanja stabala (vlatanja).
“Prilikom prihranjivanja ratari treba da koriste KAN, a ne UREU jer je oko 60 % procenata našeg zemljišta fiziološki kiselo. Na neutralim zemljištima može da se koristi UREA, ali samo u prvoj prihrani ukoliko se koristi više od 60 kg/ha čistog azota, a drugoj da koriste KAN ili neko drugo amonijum nitratno đubrivo.Orijentacione Količine azotnih đubriva na nekom srednje plodnom zemljištu bi bile oko 250 do 300 kilograma KAN-a po hektaru. Pravi efekat prihranjivanja postiže se kada u roku od sedam dana od prihranjivanja padne oko 10 litara kiše“, podvlači na kraju Lazović Đoković.
Izvor:https://jugmedia.rs/dupla-doza-azota-ne-moze-zameniti-startno-djubrenje-psenice/
