Prinosi kukuruza i pšenice pokazuju jasan trend porasta u Srbiji. Prosečni prinosi ovih žitarica porasli su za 26 i 18 odsto i dostigli 4,4 tone po hektaru za pšenicu i 5,6 tona za kukuruz. Ukoliko se ti prinosi uporede sa onima u EU, istraživanje Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO je pokazalo da bi oni mogli biti veći za 20 odsto.Ovako, za „Novosti“, trenutno stanje u ratarstvu ocenjuje Dmitrij Prihotko, ekonomista FAO. Kako ističe, ne predviđa se da će se domaća potražnja znatno povećati u nekom narednom periodu, pa bi to moglo predstavljati višak za izvoz od milion tona kukuruza i 500.000 tona pšenice. To bi bio prihod od više od 200 miliona dolara, po trenutnim cenama na svetskom tržištu. A da bi se to ostvarilo, situacija nesumnjivo zahteva ulaganja u skladištenje žitarica i logistiku.- Naša procena je da su potrebe za skladištenjem oko 8,4 miliona tona, u godinama sa maksimalnim prinosima, što je, recimo, bila 2016. – ističe Prihotko.
– Proširenje kapaciteta od 400.000 tona, u savremenim silosima, zahteva ulaganja od 60 do 70 miliona dolara. Uz potencijalno dugoročno povećanje produktivnosti, međutim, možda će biti potrebna dodatna ulaganja i u lučku i železničku infrastrukturu, ali i u modernizaciju rečne flote. Tako bi srpski poljoprivrednici mogli da iskoriste svoj proizvodni i trgovinski potencijal.
Svakako, ni Srbija nije pošteđena uticaja klimatskih promena. One se, kako ističe naš sagovornik, već uveliko dešavaju. Doći će do daljeg povećanja temperature i promeni u količini i obliku padavina.
– Prosečna količina padavina u Vojvodini, u periodu od 1981. do 2019. godine, bila je 637 mililitara godišnje – objašnjava Dmitrij Prihotko. – Procena je da će se smanjiti na 593 mililitra 2041-2060. godine. Prosečna godišnja temperatura će se povećati sa 12,3 na 15 celzijusa. Zimski i letnji usevi, u svim regionima, biće dodatno pogođeni promenom vrsta štetočina koje ih napadaju. Pojaviće se i nove biljne bolesti, usled zagrevanja.Očekuje se da će klimatske promene produžiti vegetacijski period i pomeriti sezonu sazrevanja unapred, smatra Dmitrij Prihotko. Suva razdoblja uzrokovaće smanjenje prinosa prolećnih kultura. A to se upravo Srbiji dogodilo 2012. i 2017. godine, kada je kukuruz bio najviše pogođen u poređenju sa ozimom pšenicom.
– Intenzivna i češća pojava toplotnih talasa povećaće proizvodni rizik i smanjiti sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju – govori Dmitrij Prihotko. – Uz to, očekuje se da će se i deficit vode dodatno povećati, što zahteva pojačana ulaganja u navodnjavanje i promene u poljoprivrednoj praksi.
Najbolja sezona za izvoz pšenice u Srbiji bila je 2018-2019. Naša zemlja je izvezla 860.000 tona pšenice. Od toga, 100.000 tona je otišlo u Italiju, što je rekord u novijoj istoriji Srbije, kaže Prihotko.
– Srbija je trenutno na 18. mestu u svetu i na trećem mestu u jugoistočnoj Evropi, po izvozu pšenice – naglašava Dmitrij Prihotko. – Ovo je bila dobra godina i za izvoz kukuruza, sa 2,4 miliona tona izvezene robe. Izvoz žitarica i uljarica je bio 800 miliona dolara, što je oko 25 odsto celokupnog poljoprivrednog izvoza u Srbiji. Ekvivalentno je 1,5 odsto PDP Srbije za 2019. godinu.
Poslednje dve godine FAO i EBRD podržavaju Vladu Srbije i Udruženje „Žita Srbije“ u njihovim naporima da ekonomski ojačaju položaj naše zemlje, kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica na globalnoj sceni. Prema rečima Prihotka, oni su sarađivali na pitanjima domaće infrastrukture i luka, kvaliteta zrna, trgovine i izvoza, uključujući fitosanitarne zahteve za izvoz pšenice u Egipat.
