Divlji ovas (lat. Avena fatua) je vrsta korovske trave i blizak je rođak kultivisanog, jarog ovsa. Poznat je i pod imenom divlja zob i uglavnom se sreće u usevima gajenog ovsa, pšenice i strnih žita, ređe u kukuruzi, ali se javlja i na neobrađenim mestima i po livadama. Po izgledu je jako sličan ozimim strnim žitima, pa ga je teško prepoznati i uništiti u ranoj fazi kada je suzbijanje ovog korova i najefikasnije.Divlji ovas se na srpskim oranicama pojavio 1957. i najviše se zastupljen na području reka Kolubare i Tamnave, u slivu Južne i Zapadne Morave, Timoka, Kosovskog Pomoravlja, oko Šapca…
Najčešći razlozi za širenje divljeg ovsa je setva pšenice u monokulturi u pojedinim oblastima, korišćenje netretiranog i nedorađenog semena, kao i primena herbicida namenjenih suzbijanju samo širokolisnih korovskih vrsta.
Divlji ovas je jednogodišnja vrsta trave koja se razmnožava semenom i proizvodi od 500 do 1000 semena po jednoj stabljici biljke, a seme održava klijavost u zemlji i do nekoliko godina. Može da dostigne visinu od 50 do 150 cm i ima jak korenov sistem koji može da raste i preko jedan metar u dubinu zemlje.Klija i raste u rano proleće u plitkoj zemlji, cveta u maju, a plodnost dostiže u junu i julu. Klijanje divljeg ovsa je neujednačeno i u dugom vremenskom periodu, pa
štetnost ispoljava u kasnijim fazama razvoja pšenice. Nadrasta pšenicu, zasenjuje gornje lišće, pleve i plevice te otežava nalivanje zrna. Stablo je uspravno i glatko a listovi dugi, glatki, tamnozelene boje sa maljavim ivicama. Po ovim dlačicama raspoznaje se u odnosu na ostala srna žita koja nemaju malje po listovima. Cveta u vidu rastresite metlice, pa vetar seme može daleko da raznese. Ukoliko se zapati u žitu ili gajenom ovsu može drastično da
umanji prinos pšenice.
Kako raste i na neobrađenim površinama i livadama može se dogoditi da ga stoka pojede tokom ispaše, iako životinje uglavnom izbegavaju ovu korovsku biljku zbog maljavosti lista. Međutim, ukoliko stoka pojede divlji ovas primećeno je da zrno može da očuva klijavost i prolaskom kroz crevni trakt životinje, pa se mora voditi računa o primeni zagorelog stajnjaka. Iako se prvenstveno pojavljuje na njiva, divlji ovas može da raste i u voćnjacima i vinogradima. Tada ga je lakše prepoznati i iskoreniti direktnim čupanjem iz zemlje.U njivama u kojima se pojavljuje divlji ovas, ovaj korov zauzima prostor gajenoj
biljci, prirodno se bori i „otima“ hranljive materije i vodu. Zbog svega toga ovaj korov utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta roda.Divlji ovas se najlakše suzbija u početnim fazama razvoja, dok je u vreme vegetativnog rasta njegovo uništavanje je otežano. Može se uništiti mehaničkim putem čupanjem, okopavanjem, freziranjem ili korišćenjem herbicida za suzbijanje korova. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je primena herbicida nedovoljna mera u
borbi protiv ovog korova.
Posebna pažnja se mora posvetiti primeni čistog semenskog materijala kao i primeni plodoreda. Pravilnom primenom plodoreda (setvom okopavina) stvaraju se nepovoljni uslovi za nicanje ove korovske vrste. Na veoma zakorovljenim njivama preporuka je ne sejati useve strnih žita više godina dok se divlji ovas u potpunosti ne iskoreni. Kada je u pitanju upotreba herbicida kao najefikasniji se pokazao preparat Pallas na bazi aktivne supstance piroksulam 75 g/kg. Pallas se primenjuje od drugog lista do pojave drugog kolenca žita u količini od 0,25 kg/ha u mešavini sa 0,5 l/ ha okvišavača. Važno je napomenuti da
se Pallas primenjuje kada je temperatura između 8°C do 25°C i kada su korovi u fazi intenzivnog porasta.
Dobra strana ovog preparata je i što pored divljeg ovsa deluje i na druge korovske biljke kao što su kukolj, vijušac, žavornjak, samonikli suncokret, mrtva kopriva, mišjakinja i drugi korovi. Stručnjaci često ističu da monitoring neophodan na područjima gde se pojavljuje divlji ovas. Poželjno je upozoriti poljoprivrednike na štetnost ovog korova i upoznati ih sa merama zaštite, ali i zašto je neophodno da prilikom setve pšenice ili ovsa koriste
provereno, dorađeno i deklarisano seme a nikako ono koje su čuvali u ambaru ili na tavanu. Takođe treba napomenuti da divlji ovas može da napravi veliki problem i ako raste na livadi ili njivi do vaše, jer će vetar lako seme da prenese i na vaše oranice. Zato je neophodno ovaj korov uništa vati, ne samo na njivama koje se obrađuju, već i na susednim parcelama.
Izvor: Agrobiznis magazin