Nedavno je na Poljoprivrednom fakultetu odbranjen interesantan i koristan rad za proizvođače kruške. Sada inženjer poljoprivrede Novica Đorđević, diplomirao je na temi „Bilogija i suzbijanje Ventiria pirina – prouzrokovača pegavosti lišća i čađave krastavosti ploda kruške” kod profesora dr Novice Miletića.
Važno je najpre znati kako dolazi do infekcije i koji su simpromi objašnjava za Agrobiznis magazin Novica Đorđević. Naime, možemo primetiti da imamo pojavu ove gljivice u zasadu na osnovu simptoma na listovima, cvetovima, letorastima i plodovima.
„U proleće i u toku leta na listu nastaju okrugle, maslinasto mrke pege somotastog izgleda. Obično su pege uočljivije na naličju lista jer se na glatkoj gornjoj
strani lista kapi vode ne zadržavaju dugo pa je manji broj infekcija. Listovi zaraženi u vreme intezivnog porasta postaju talasasti. Takođe se i na licu lista pojavljuju maslinastozelene pege somotastog izgleda. Lišće kruške zbog prisutnosti voštane kutikule je otpornije na V. pirina u odnosu na listove jabuke, što može biti objašnjenje za slabiju pojavu V. pirina na krušci u odnosu na V. inaequalis na jabuci. Usled većeg broja sekundarnih infekcija, broj pega se povećava na naličju lista, tako da list bude u potpunosti pokriven pegama (slika 1b). Na zahvaćenim laticama cveta pojavljuju se zelenkaste, difuzne pege, dok
su na čašićnim listićima one gotovo okrugle“ slikovito je opisao u svom radu dipl. inž. Novica Đorđević.Mladari kruške mogu biti napadnuti (inficirani) tokom cele vegetacije, ali najčešće budu inficirani tokom proleća, jer su padavine najčešće u tom delu sezone.
Rane zaraze nastaju oko pupoljaka, pa se oni ne otvaraju i izumiru. Na letorastima se prvo pojavljuju sitni (ovalni) plikovi, koji usled neravnomernog rasta gljive i letorasta pucaju, pa nastaju pukotine, a na starijim granama nastaju tkzv. rak – rane (Kienholz and Leroy, 1937). Ponekad se ispod zaraženog dela letorasta stvara sloj plute koji lokalizuje štetno dejstvo patogena. Letorast može biti prstenasto zahvaćen, pa se deo iznad mesta zaraze suši.
Kroz pukotine na letorastima mogu prodirati druge gljive, paraziti drveta (Neonectria spp.) ili prouzrokovač crnog raka jabučastih voćaka (Sphaeropsis malorum). Plodovi kruške mogu biti zaraženi od fenofaze belih balona do berbe. S tim da su mlađi plodovi osetljiviji u odnosu na starije. Na tek zametnutim plodovima nastaju ovalne, krupne maslinastozelene pege somotastog izgleda (slika 2a). Vremenom pege postaju plutaste i poprimaju izgled
kraste. Pege se mogu spajati, što dovodi do stvaranja velikih, nepravilnih plutastih površina tamnosmeđe boje. Kod mladih plodova usled nekroze tkiva u okviru pega usporen je porast, te nastaju deformacije i asimetrija plodova. Usled neravnomernog rasta ploda kruške, dolazi do njihovog pucanja i takvi plodovi su podložni napadu sekundarnim prouzrokovačima truleži (Monilinia spp.). Kod kasnijih zaraza pege na plodovima su sitne, mnogobrojne
i ne šire se, ali umanjuju njihovu tržišnu vrednost i trajnost (slika 2b i 2v).
Suzbijanje prouzrokovača pegavosti lišća i čađave krastavosti ploda kruške zasniva se na principu integralne zaštite bilja, a to je sistem zaštite bilja koji podrazumeva korišćenje svih raspoloživih mera suzbijanja. Neke sorte su otporne, a neke čak previše osetljive na ovu bolest.
Kao jedna od preventivnih mera je da treba izbegavati podizanje zasada kruške na parcelama gde je prethodno gajena kruška. Prilikom podizanja zasada treba odabrati sortiment koji se karakteriše otpornošću ili tolerantnošću prema ovom patogenu. Kao otporne sorte navode se Abate fetel i Navara. U nekoliko sprovedenih eksperimenata utvrđeno je da sorta Navara ima ugrađen gen otpornosti prema V. pirina. (Chevalier et al., 2004; Lespinasse et al., 2008). Takođe, jedna od preventivnih mera je i formiranje odgovarajućeg uzgojnog oblika koji će obezbediti dobru provetrenost u unutrašnjosti
krošnje, uklanjanje zaraženih grančica, kako bi smanjili inokulum za sledeću vegetacionu sezonu, sakupljanje i zaoravanje opalog lišća, koje će pod uticajem saprofitnih mikroorganizama da se razgradi. Kako bi se ubrzala razgradnja lišća preporučuje se primena uree neposredno pre njegovog opadanja sa grana (Burchill et al., 1965). U Australiji se primenjuje dolomitni kreč koji smanjuje prezimljujući inokulum V. pirina na grančicama. Pored dolomitnog
kreča za smanjenje infekcionog potencijala sa grančica mogu se primeniti sumporno krečna čorba i bakarni preparati (Sutton et al., 2014).
DIREKTNE MERE ZAŠTITE
Direktne mere podrazumevaju upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu bilja, odnosno fungicida. U prošlosti je korišćen DNOC za zimsko prskanje voćaka čime
je uspešno suzbijan inokulum sa grančica. Danas je upotreba ovog jedinjenja zabranjena iz toksikoloških razloga. U Srbiji su za suzbijanje V. pirina registrovani preparati na bazi sledećih aktivnih supstanci: bakar-sulfat, bakar-sulfat + kalcijum-hidroksid, boskalid + piraklostrobin, ciram, difenokonazol, fluksapiroksad, folpet, kaptan, mankozeb, mankozeb + tebukonazol, metiram, mineralna ulja, propineb.
Preventivni fungicidi
Ova sredstva ispoljavaju protektivno delovanje, odnosno da bi ispoljili efikasnost moraju biti naneti na osetljive organe pre ostvarivanja uslova za infekciju. Primenjuju se tokom mirovanja kao i tokom vegetacije. Zaštita kruške od V. pirina se zasniva na primeni preparata na bazi neorganskih jedinjenja bakra i sumpora u toku mirovanja vegetacije čime se smanjuje inokulum gljive na grančicama. S obzirom da se određen procenat konidija sa grančica oslobodi i nakon bubrenja pupoljaka kao i to da period oslobađanja askospora iz prezimelog lišća traje 6-8 nedelja neophodna je primena fungicida i tokom vegetacije.
Od preventivnih fungicida u svetu se mogu primeniti preparati na bazi aktivnih supstanci: bakar-hidroksid, bakar oksihlorid, metiram, mankozeb,
propineb, ciram, folpet, kaptan, dodin i dr. Krečni sumpor se navodi kao najefikasniji preparat za suzbijanje konidija na grančicama. Pored kontaktnog delovanja ima izraženo i eradikativno delovanje. Prodire u unutrašnjost zaraženog tkiva, odnosno pustule pri čemu se sprečava dalje formiranje spora (konidija). Drugi fungicidi kao što su bordovska čorba i kvašljivi sumpor manje su efikasni u odnosu na krečni sumpor iz razloga što deluju površinski, odnosno nemaju sposobnost prodiranja u unutrašnjost pustula. Takođe, treba naglasiti da je za suzbijanje izvora inokuluma na grančicama potrebna kvalitetna primena, odnosno dobra pokrivenost grančica navedenim fungicidima. Međutim, na nekim sortama kruške u uslovima vlažnog vremena krečni sumpor može izazvati fitotoksične reakcije u vidu pojave rđaste prevlake na plodovima. Ovo je izraženo na sortama sa mekom pokožicom. Iz tog razloga krečni
sumpor se primenjuje na početku otvaranja pupoljaka odnosno do fenofaze zelenog vrha.
Sistemični fungicidi
Ovi fungicide sposobni da sustignu miceliju gljive 72 sata (48 sata) nakon infekcione kiše, odnosno ispoljavaju kurativno delovanje. Sistemični fungicidi
se u biljci kreću na manja ili veća rastojanja, spram toga imamo translaminarne (lice – naličje) i prave sistemike. Prednosti sistemičnih fungicida u odnosu na preventivne fungicide su: translociranje u nove priraste, otporni na spiranje kišom (nalaze se u unutrašnjosti biljke), ispoljavaju visoku biološku aktivnost, efikasni u malim količinama i niske akutne toksičnosti. Nedostatak je mogućnost gljiva da razviju rezistentnost prema njima. Primena
sistemičnih fungicida se preporučuje u kombinaciji sa preventivnim fungicidima.
Od sistemičnih fungicida u svetu se koriste: triazoli (difenokonazol, tebukonazol, miklobutanil), strobilurini (piraklostrobin, krezoksim-metil, trifloksistrobin), anilinopirimidini (ciprodinil i pirimetanil), karboksamidi (boskalid, fluopiram, fluksapiroksad, pentiopirad, izopiram), tiofanati (tiofanat-metil) i fosfonati (kalijum-fosfid).
Triazoli se odlikuju najizraženijim kurativnim delovanjem, prema literaturnim podacima mogu da sustignu miceliju gljive do 72 sati nakon infekcione kiše,
međutim u praktičnom smislu oni mogusustignuti miceliju gljive do 48 sati nakon infekcione kiše. Triazoli predstavljaju grupu kurativnih fungicida, čiji mehanizam delovanja jeste inhibicija demetilacije C-14 ergosterola. Oni poseduju veliki broj poželjnih karakteristika, kao što su visoka fungicidna aktivnost, niska toksičnost prema drugim organizmima, protektivna i kurativna svojstva, kao i kompatibilnost sa drugim merama u okviru integralne zaštite bilja.
Strobilurini ispoljavaju protektivno i kurativno delovanje. To su inhibitori transporta elektrona između citohroma b i c1 (kompleks III) u mitohondrijalnom
respiratornom lancu tako da dolazi do poremećaja u produkciji ATP (adenozin-tri-fosfat). Broj tretiranja je promenljiv i u direktnoj vezi je sa količinom inokuluma gljive i vremenskim uslovima.
Prema nekim programima zaštite u Srbiji, prvo tretiranje treba izvesti u fenofazi bubrenje pupoljaka preparatima na bazi neorganskih jedinjenja
bakra. Drugo tretiranje treba obaviti u fenofazi „mišje uši“ ukoliko su ostvareni uslovi za infekciju. Tada se mogu koristiti preparati iz grupe ftalimida ili
ditiokarbamata. Sledeće tretiranje se obavlja tokom cvetanja kombinacijom fungicida (ditiokarbamat + triazol). U fenofazi precvetavanja se primenjuje
kombinacija fungicida (ditianon + triazol). Do fenofaze precvetavanja intervali između tretiranja su kraći, 7 do 10 dana, dok se nakon precvetavanja tretiranja izvode u intervalima 10 do 15 dana i u tom periodu mogu se primeniti fungicidi iz grupe ftalimida ili ditiokarbamata (Miletić, 2019).
S obzirom na biologiju patogena najvažnije je dobro zaštititi krušku u fazi mirovanja vegetacije i od perioda kretanja vegetacije do fenofaze precvetavanja. Ako se u tom periodu kruška dobro zaštiti kasnije nisu potrebna tretiranja ili u ekstremno kišovitim godinama je potrebno obaviti još nekoliko tretiranja.
Izvor: Agrobiznis magazin
