Mamci se ne smeju postavljati na površini zemlje, već se postavljaju isključivo u aktivne rupe, ili u specijalnim kutijama koje su namenjene za te svrhe, kako bi smo izbegli trovanje kako domaćih tako divljih i korisnih životinja, a i ptica.
Kako su dani zahladneli, tako se pojavljuju problemi sa grupom štetočina – glodarima, odnosno miševima, pacovima, skoči miševima, poljskim voluharicama…. Tokom zimskog perioda, kada u prirodi ima manje hrane, glodari se u poljima hrane semenom posejanih kultura. Veoma je bitno da se suzbijanje ovih štetočina obavi pravovremeno.
RODENTICIDI , su grupa hemijskih sredstava za suzbijanje štetnih glodara. Rodenticide možemo podeliti na sporodelujuće i brzodelujuće. Sporodelujući su sa aspekta toksikologije mnogo bezbedniji i prihvatljiviji iz dva razloga. Prvi je da je potrebna veća količina otrova u odnosu na masu glodara, i drugi je da njihovim sporim delovanjem omogućavaju preživljavanje, tj. postoje protivotrovi i imamo vremena za njihovo davanje.
Kod primene brzodelujućih rodenticida, gde je potrebno jednokratno unošenje, postoje oni gde letalni efekat nastupa u vrmenu od nekoliko minuta, gde spadaju natrijumfluoroacetat, cijanovodonik, fosforvodonik, ugljendisulfid. Pored ovih postoje i brzodelujući, gde je od jednokratnog unošenja do smrti potrebno od 2 do 4 dana, tu spadaju cinkfosfid, norbormid, brometalin, gofacid…
Kod primene sporodelujućih potrebno je višekratno unošenje, a letalni period – period do uginuća, iznosi 4 do 8 dana za sivog pacova, odnosno, 4 do 12 dana za crnog pacova, kućnog miša, voluharice. U sporodelujuće spadaju antikoagulanti, koji su derivati hidroksikumarina ( varfarin, difenilkum, kumatetralil, difetialon ) i indandiona ( difacinon, hlorofacinon ).
Antikoagulanti su u kompeticiji sa vitaminom K ( zauzimaju njegovo mesto u organizmu ), sprečavajući koagulaciju krvi, tako da životinja umire od postepenog unutrašnjeg krvarenja. Protivotrov kod antikoagulanata je davanje injekcije vitamina K, intramuskularno.
Kod praktične primene rodenticidi se primenjuju u vidu: suvih rastresitih ili kompaktnih ( parafinisanih ili briketiranih ) mamaka sa hranljivom podlogom, tečnih mamaka spravljenih od odgovarajućeg tečnog nosača ( voda, mleko, ulje ), kojima se vrši prskanje površina gde se nalaze štetočine, praškastih rodenticida za posipanje puteva, odnosno staza kretanja glodara, gasovi za fumigaciju prostorija ili tunela i hodnika miševa. Izbor navedenih metoda zavisi od vrste štetočine, od njigove gustine populacije – brojnost, mesta primene, lokaliteta, vremenskih prilika…
Nastavak pročitajte u Agrobiznis magazinu koji izlazi 15.decembra 2018. godine
Pretplata na 0692211049
