Jesen je vreme kada ratari imaju najviše posla na njivama. Ubira se letina, uskoro počinje i jesenje oranje i setva, a približava se i vreme kada treba misliti na drva i ogrev za zimu. Zato je na putevima sve više traktora. Prema podacima Uprave saobraćajne policije MUP u poslednjih pet godina dogodilo se 3.805 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali traktori, motokultivatori i zaprežna vozila. U tim nesrećama poginulo je 188 ljudi a 1.337 je povređeno. U najvećem broju učestvovali su traktori, dok su motokultivatori u zaprege značajno manje zastupljeni.
Bezbednost na putu
– Kada su u pitanju saobraćajne nezgode koje se dešavaju na asfaltiranim putevima, najčešće se dešava naletanje na neobeležen traktor odnosno traktorsku prikolicu, noću ili u uslovima smanjene vidljivosti. Saobraćajne nezgode na zemljanim putevima najčešće se događaju prilikom prevrtanja ili gubitka kontrole nad traktorom usled neispravnih kočnica – kaže za Agrobiznis magazin Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost u saobraćaja. U saobraćaju je, kao objašnjava, najopasnije kada se ispred vozača automobila noću iznenada pojavi neobeležen traktor, a takva iznenađenja, na žalost, često imaju
teške ili fatalne posledice.
– Veoma je važno da poljoprivrednici shvate značaj načela VIDI I BUDI VIĐEN. Zbog toga je veoma važno da svako, a naročito sporo vozilo poput traktora,
bude propisno obeleženo i time vidljivo za ostale vozače – kaže Okanović i detaljno opisuje šta se događa kada je traktor „u mraku“:
– Uzmimo za primer situaciju da se neobeležen traktor kreće brzinom od 20 km/ čas noću na delu puta koji nije osvetljen javnom rasvetom, a da se iza njega ide automobil propisanom brzinom od 80 km/ čas. To je kao da traktor stoji a automobil mu se približava brzinom od 60 km/č odnosno 16,7 metara u sekundi. I još ako dodamo da je vozač auta „oborio svetla“ jer mu u susret ide drugo vozilo. U takvoj situaciji vozač automobila može da shvati da se ispred njega nalazi traktor tek kada je oko 25 metara iza traktora. Auto će zbog reakcije vozača i kočionog sistema automobila koja traje prosečno 1,1 sekundu početi naglo da usporava kada bude oko 7 metara iza traktora. Svako zna da je nemoguće brzinom od 60 km/č ukočiti automobil za svega 7 metara. I upravo se na ovaj način najčešće i događaju tragedije na putevima u kojima učestvuju traktori. Ostali vozači, iako poštuju ograničenje brzine, jednostavno ne mogu pravovremeno da uoče neobeležen traktor, i da izbegnu sudar, posebno kada postoji i vozilo koje dolazi u susret traktoru.
Kako povećati bezbednost traktora?
Okanović ističe da je zbog bezbednosti samih traktorista, ali i ostalih učesnika u saobraćaju izuzetno važno da traktor i prikolica, ako je ima, budu adekvatno
obeleženi kako bi ostali vozači mogli blagovremeno da shvate da ispred njih postoji vozilo koje se kreće znatno sporije.
– Zbog toga je propisano da traktori moraju imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo, koje je vidljivo sa svih strana. Propisno postavljeno, ispravno
kvalitetno žuto rotaciono svetlo mora se u noćnim uslovima uočiti na najmanje 300 metara. To je više nego dovoljno da vozač automobila koje nailazi iza traktora može blagovremeno da shvati da ispred sebe ima vozilo koje je zaustavljeno ili se sporo kreće. To će sprečiti naletanje na traktor čak i kada se vozilo kreće brže od ograničenja, ili kada umesto ispred sebe vozač gleda u mobilni telefon, jer žuto rotaciono svetlo privlači pažnju. Posebno skrećem pažnju traktoristima da se žuto rotaciono svetlo ne upotrebljava zbog policije već zbog toga da neko ne naleti na traktor, i zato je važno da se postavi tako
da se može videti sa svih, a naročito sa zadnje strane – ističe naš sagovornik.
Posebno treba voditi računa da se žuto rotaciono svetlo vidi i kada traktor za sobom vuče prikolicu sa teretom koji može da zakloni rotaciju, što ne bi smelo
da se dogodi. Osim ovoga veoma je važno da na zadnjoj strani traktora, motokultivatora odnosno prikolice bude propisno istaknuta oznaka za spora vozila.
– Ta oznaka upozorava vozače da se ispred njih nalazi vozilo koje se kreće znatno sporije u odnosu na njih, što je bitno zbog prilagođavanja brzine. Osim toga, na traktoru moraju postojati ispravna poziciona svetla i farovi, a na prikolici još i par „mačjih očiju“ u obliku trougla. Savetujem poljoprivrednicima i da svoja vozila obeleže tkz. konturnim trakama kojima se obeležavaju ivice velikih kamiona, naročito ako se radi o vozilima ili mašinama velikih dimenzija poput kombajna. Jer veoma je važno da u saobraćaju VIDIŠ i BUDEŠ VIĐEN.
Prevoz tereta
Većina traktora koji se koriste u Srbiji su prilično stara, često i po nekoliko decenija, ali Okanović smatra da na bezbednost saobraćaja najviše utiče to kako domaćin održava traktor. Najvažnije je dobro i pravilno održavanje svetlosne signalizacije i kočionog sistema, što nije ni komplikovano ni skupo.
– Kada je u pitanju teret koji se prevozi u traktorskoj prikolici po slovu zakona teret mora da bude smešten i obezbeđen tako da ne ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju, da ne umanjuje stabilnost i ne otežava upravljanje vozilom, da ne umanjuje preglednost vozaču, da ne pada i ne rasipa se sa prikolice po putu, da ne zaklanja svetla, i druge propisane oznake na vozilu. Ukoliko dođe do saobraćajne nezgode zbog toga što je drvo palo sa prikolice na drugo vozilo u pokretu, pa to vozilo sleti sa puta i vozač pogine, zaprećena kazna je do 12 godina zatvora – upozorava Okanović.
Problem mogu da predstavljaju i nekategorisani putevi koji najčešće nisu nikako obeleženi.
– Ova oblast je u nadležnosti gradova i opština, a signalizacija se najčešće ne postavlja pod pretpostavkom da te puteve koristi samo lokalno stanovništvo koje
„poznaje put“. To je donekle tačno, ali ne opravdava nadležne da ne postave signalizaciju koja omogućava bezbedno obavljanje saobraćaja na nekategorisanom putu.
Po našem zakonu nije predviđena periodična provera vozača u bilo kojoj kategoriji, pa ni traktorista.
– Iskoristiću priliku da podsetim poljoprivrednike da je vozač prilikom levog skretanja mora da proveri ne samo da li mu ide neko vozilo u susret već i da proveri iza sebe da li ga neko vozilo pretiče – kaže Okanović i ističe:
– Dodatna edukacija poljoprivrednika je veoma bitna, njome se mnogo postiže. Komitet za bezbednost saobraćaja je imao veliki broj predavanja poljoprivrednicima i zapazili smo da na početku postoji otpor, ali kada tokom predavanja slikovito predočimo zašto je važno da se propisno
ponašaju u saobraćaju, taj otpor prelazi u podršku. Kada dođe do saobraćajne nezgode sa teškim posledicama, opravdanja nema. I zato je izuzetno važno sprovoditi dodatnu edukaciju među poljoprivrednicima – zaključuje Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost u saobraćaja.
Izvor:Agrobiznis magazin
