Sanja i Živorad Varničić iz Male Moštanice počeli su sa malim zasadom trešnje i višnje u Mislođinu, pa su se odlučili za veći zasad na površini od 1,5 hektara. U protekle tri godine zasadili su tri vrste voća.
– Imamo oko 190 stabala šljive, 250 stabala kajsija. Imamo i zasade bugarske sorte dunje, oko 350 stabala. Takođe i u selu Mislođin imamo zasad višnje oko 250 stabala i 50 stabala trešnje – navodi Sanja Varničić.
Sadnji voća prethodila je ozbiljna priprema zemljišta. Teren ima blagi nagib prema jugu, a to predstavlja idealnu poziciju za voćnjak.
– Kajsija je zasađena na 220 metara nadmorske visine, što odlično pogoduje ovoj voćnoj vrsti, kao i dunji i šljivi. Stalno duva povetarac, a nema ni poznog mraza, koji obično voćarima nanosi najveće probleme, odnosno, skida im plodove i cvetove – kaže Živorad Varničić.
Najveći deo posla u voćnjaku domaćini obave sami, pomoću neophodne mehanizacije. Jedino rezidbu ostavljaju stručnjacima.
– Posedujemo traktor, frezu rotos koja je za tešku obradu i može u zemlju ići u dva prohoda, 25 centimetara, kao i frezu koja ide između redova i na taj način olakšava posao koji bi mogao da odradi 30 ljudi za jedan dan. Ona može da samelje samu travu, nađubri i zatvori rupe – dodaje Živorad.
Trenutno nemaju sistem za navodnjavanje, pa ovaj posao obavljaju cisternama, kada je suša.
– Moraćemo da uvedemo sistem kap po kap, jer nije isto kada na ovaj način navodnjavate ili kada voćki dajete 20 ili 30 litara vode odjednom – kaže Sanja Vrančević.
Rezultati rada ovog bračnog para su tu. Trogodišnje šljive već obećavaju dobar rod, a i dvogodišnje kajsije su rodile.
– Imali smo rod ranih kajsija prve godine. To je kajsija koja je kupljena u rasadniku, kao dvogodišnja i to nije standardna sadnica, koja je kalemljena na dženerici, kao što se inače radilo do sada. Kalmljena je preko posrednika, stenlej šljive, da bi izbeglo sušenje voća, jer su neka istraživanja pokazala da kajsija mnogo bolje uspeva na stenlej šljivi nego na dženerici, jer džerenika vrlo rano stupa u vegetaciju. Stenlejka malo uspori, pa je stradanje od mraza mnogo manje. Ovo se u praksi pokazalo kao dobro – otkriva Sanja Varničić.
Nešto od roda voćasi su planirali da ostave za rakiju, nešto za preradu, a nešto na tržište. Domaćini ne brinu o plasmanu jer, kako kažu, njihovo voće je kvalitetno i lako ga je prodati.