Pančevo – Žednoj pšenici na poljima južnobanatskih opština Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo, padavine su jako prijale.
Poslednje u nekoliko minulih kišnih dana donele su 49 litara tečnosti po kvadratnom metru, što je samo donekle dovoljno hlebnom žitu, koje je najdalje odmaklo u razvoju i sprema se za nalivanje zrna.
Još od jeseni poljoprivrednici ove regije imaju problem sa sušom, pa je klasje počelo i da podgoreva, a pojedine, kasno posejane kulture, stale su sa nicanjem i kasne, ne toliko zbog temperature vazduha, koliko je sunce isijavalo, a sve vreme duvao topao vazduh i košava, te je setva na nekim mestima obavljena u suvo zemljište.
Ozimi usevi koji su plitko posejani slabo su se ukorenili s jeseni, koja je takođe bila izuzetno topla, pšenica je non-stop „radila” i da nije bilo februarskog hladnih talasa, prema oceni stručnjaka za ratarstvo Bogdana Garalejića, rukovodioca savetodavne službe Instituta „Tamiš” u Pančevu, klasala bi još i ranije, a i ovako je poranila sedam do deset dana.
Rubni delovi oranica u koje je sunce direktno udaralo su se gotovo osušili, ali je slika u samom usevu drugačija i nema tako drastičnog sušenja pšenice, koja je trenutno u fazi oplodnje. Njoj su i nadalje, po oceni Garalejića potrebni oblaci i temperature do 25 stepeni, a najviše padavine za nalivanje zrna koje bi trebalo da traju i do 45 dana, kako bi ovdašnji ratari mogli da računaju na stabilne i dobre prinose.
„Ukoliko dođe do novih toplotnih udara i naglog presecanja tog perioda imaćemo problem u kojem će se vegetacija završiti, doći će do naglog zrenja i prinosi će biti niži. Takođe, ono što je sada bitno jeste da su poljoprivredni proizvođači završili i završavaju zaštitu klasa od bolesti i da dodaju poneke insekticide zbog žitne pijavice, a suvo vreme je pospešilo i pojavu lisnih vaši. Svakako bi dorodošle veće padavine, kojih istina na ovom terenu ima sporadično i mestimično, ali je ovo i period vremenskih nepogoda sa jakim vetrovima”, kaže za „Politiku” Garalejić.
On skreće pažnju da je primetna neupućenost i manjak znanja o samoj proizvodnji, pre svega kada je reč o plodoredu.
„U atarima velikog broju sela, a mi ih na ovoj teritoriji imamo 32, plodored je narušen. Uočljiva je dominacija dve biljne vrste – kukuruza i suncokreta, koja se preseca uljanom repicom, što izaziva velike probleme u zaštiti bilja i utiče na otpornost štetočina, jer bismo morali da imamo razmak od tri godine. Svaka uljana kultura iza sebe ostavlja određene patogenosti u zemljištu, što ne baš da bi uništilo kulture, ali bi moglo da prepolovi prinos sledeće, ako nema tog razmaka. Plodored mora da se proširi, ne mogu trgovci da diktiraju šta će proizvođači sejati, a to je ono što se dešava. Borimo se da učimo proizvođače da steknu znanja o poslu kojim se bave, a taj nivo je izuzetno nizak, da bi mogli da donose odluke”, upozorava Bogdan Garalejić iz Instituta „Tamiš” u Pančevu.
Izvor: http://www.politika.rs
