Kupina se u Kolubarskom okrugu gaji na blizu 1.300 hektara. Najviše je ima u valjevskom i osečinskom kraju, ali se odomaćila u selima podno planine Medvednik, u čijem središtu je Mesna zajednica Stave. U njenom sastavu su sela Suvodanje, Bobova, Stanina Reka i Sitarice koja broje oko 300 domaćinstava. Ovde skoro da nema domaćinstva koje negaji kupinu. Boško Jevtić iz sela Stanina Reka, kupinu gaji na tri parcele ukupne površine od 75 ari. Kako bi obezbedio dobar i kvalitetan rod, jednu od parcela navodnjava, a druga je pod protivgradnom mrežom. “ Najbolji prinosi se postižu ako imate sistem za navodnjavanje kap po kap, dok na parceli gde je stavljena mreža, rod je za 30 posto manji.
Cena nam je majka i maćeha. Ja imam 72 godine, a niko me nikad u životu nije pitao da li imam novca za proizvodnju“, priča Boško, ali i dodaje da su i pored svih teškoća, sa kojima se suočavaju poljoprivrednici, on i njegova porodica ipak odlučili da ulože u proizvodnju. “ Ja sam poljoprivrednik, sin je ostao na imanju, a sad i unuk, koji ima 24 godine. Mi isključivo živimo od poljoprivrede, i to je ono što me podstiče da radim, i ulažem. Najbolje bi bilo, kada bi proizvođači znali nekoliko godina unapred kolika je cena nekog proizvoda. Ne mora kupina da bude 100 ili 120 dinara, neka bude kilogram 80 dinara, ali neka tako bude pet godina, i tada bi mi lako proizveli.
U Podgorini su radni ljudi, možemo da radimo, ali sa nestabilnim cenama nema nade“, kaže Jevtić. Njegov komšija Ljubo Stojković, kupinu gaji na blizu 50 ari. Pre suše, nadao se da će ove godine ubrati sedam tona ovog voća. “Suša je smanjila rod i do 30 procenata, u odnosu na očekivani. Cena je takođe loša, mogu samo da se pokriju uložena sredstva, a zarade nema“ ističe Ljubo. “ Da bi bio dobar kupinjak, potrebno je više faktora. Jedan od osnovnih je fizički rad, ali i vremenski uslovi.
Prioritet je sistem za navodnjavanje, redovna agrotehnika i pravovremena berba“ , to je po rečima Milomira Rakića, recept za uspešnu proizvodnju kupina. Milomir je u penziji, ali sa bratom Dragomirom, na porodičnom imanju u selu Suvodanje, kupinu gaji po poluorganskim principima. Zasad se prostire na površini od 50 ari, a proizvedu blizu 16 tona ovog voća. “ Zadovoljni smo prinosom ali on ipak zavisi od godine. Ove godine ona je dobro rodila, i samo je treba redovno zalivati. Nemamo sredstava za kupovinu mreže. Inače, odlučili smo se za poluorgansku proizvodnju, jer je otkupna cena veća, a i zbog toga što je ona zdravija, mada su prinosi u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, manji za oko 30 posto“, kaže Boško.
Prema rečima zamenika gradonačelnika Valjeva, Dragana Jeremića, ovdašnja lokalna samouprava ima jasnu viziju razvoja seoskih centara na području grada, među kojima su i Stave, koji je definisan našim lokalnim planom “smatram da grad mora mnogo više da se fokusira na te centre, i da se u skladu sa tim šta u kom centru razvijati. Ovde je kupina primarna i ovde moramo razvijati tu proizvodnju“. “ Često pregovaramo sa raznim potencijalnim investitorima, koji bi mogli da otvore pogon za preredu voća na teritoriji Valjeva, ali sve to ide sporo jer svi traže velike subvencije i ustupke.
Da li ćemo uspeti sa nekim da postignemo dogovor to ostaje da vidimo, ali ja mislim da treba da se okrenemo domaćim investitorima i ljudima sa sela. Imamo porodicu u Brezovicama koja ima sopstevnu hladnjaču, na Stavama je takođe izgrađena hladnjača. Treba da se okrenemo njima, i da njih napravimo velikim da oni pokrenu proizvodnju. Zašto moramo sve da uvozimo sa strane? Po mom mišljenju okretanje ka domaćim snagama bi donelo više rezultata, i ako ih pomognemo sa manje para nego što dajemo strancima“, smatra Jeremić.
Za Stave i okolna sela, u proteklih deset godina, čulo se i zbog privredno – turističke manifestacije “Dan kupine“, koja je prvi put ovde održana u avgustu 2008. godine. Pokrenuli su je meštani, kako bi promovisali ovaj, ali i druge proizvode, svoj kraj, turističke potencijale. “ Za ovih deset godina, povećala se proizvodnja kupine, bez obzira što cena dosta varira. Čulo se dosta za Stave ovih godina, i mislim da je ova manifestacija prerasla okvire lokalnog karaktera, jer smo ove godine imali izlagače i iz Ljubovije, Zvornika, Bjeljine … Planovi su da ova manifestacija nastavi da živi, ali je problem što selo nestaje, i trebalo bi zaustaviti osipanje stanovništva. Neophodno je da država uloži u seosku infratrukturu, poboljša uslove za život, kako bi bar one koji su ostali da žive na selu zadržali“, kaže Zoran Lukić, jedan od organizatora manifestacije.
Tekst: Dejan Davidović
