Kada mislimo da na pijaci biramo najbolji od starih dobrih domaćih krompira – s Rajca, iz Ivanjice, s Golije… samo se zavaravamo jer Srbija odavno nema seme domaćih sorti već sve za „debeli keš“ uvozimo – iz Holandije. „Zemlja poljoprivrede“ Srbija je pre više od decenije ugasila proizvodnju semena krompira u jedinom semenskom centru, Centru za krompir u Guči, pa je počeo uvoz na koji sada svake godine na sadnice ovog povrća iz inostranstva potrošimo do šest miliona evra, pišu „Večernje novosti“.
„Naša osnovna delatnost bila je da proizvodimo semenski krompir, jer smo locirani na pravom mestu, da obuhvatimo Raški, Zlatiborski i Moravički okrug. Razni uticaji i monopolisti, međutim, uspeli su da to ugase i mi smo 2005. godine izgubili trku sa privatnim sektorom“, kazao je za beogradski dnevnik nekadašnji direktor Centra za krompir Guča, Milić Domanović.
Najviše se uvozi iz „zemlje cveća“ – Holandije, i zbog toga sada više od 90 odsto „domaćeg“ krompira nastalo je iz holandskog semena!
Kako u praksi funkcioniše uzgoj „domaćeg“ krompira? Poljoprivrednici kupuju semenski materijal – „elitu“, to umnožavaju i prodaju kao domaći krompir. Deo se ostavlja za drugu generaciju, kao seme, a deo ide u prodaju, kao konzumni krompir. Tako se od „elite“ dobija „original“, onda ponovnom setvom prva reprodukcija i eventualno može i druga. Ipak, s obzirom na veliko prisustvo virusa, zaustavlja se već kod prve reprodukcije.
„Taj krompir možemo da zovemo ‘srpskim’ iako se seme uvozi iz Holandije i Nemačke. Klimatski i zemljišni uslovi daju tu tradiciju gajenja krompira. ‘Elitu’ uvozimo, a kod nas su jedna ili dve generacije. Ipak, jedva 10 odsto da imamo pravog semena. Nemamo ni kvalitetno domaće seme, a naročito za neku površinu od oko 40.000 hektara, koliko pokriva krompir u Srbiji. Kada se to sve pogleda, na ukupnoj površini, možemo da kažemo da ne sadimo kvalitetno seme krompira“, objašnjava Zoran Bročić, profesor ratarstva i povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.U Srbiji su još pre četiri decenije stvorene tri sorte krompira, ali njih danas u proizvodnji nema. Kako priča Ratko Vukićević, direktor i vlasnik firme Agromobil u Guči, proizvođači uglavnom uvoze seme klase „elita“, da bi od njega stvorili seme klase „A“.
„Proizvođač iz Ivanjice kupi nekoliko stotina kilograma elitnog semena i poseje ga na svojoj parceli uz merkantilni krompir, koji već uzgaja Na taj način umnožava seme, ali se ono brzo zarazi virusima, jer da bi se stvarao kvalitetan semenski krompir moraju da postoje striktna pravila. Sa takvim semenom ovaj proizvođač kasnije se pojavi u Vojvodini sa pričom kako je to ivanjički krompir, što apsolutno nema veze sa istinom“, objašnjava Vukićević.
Izvor:http://mondo.rs/a1159136/Info/Ekonomija/Domaci-krompir-a-seme-iz-Holandije.html
