Kаква је рачуница у производњи дувана?

Аутор: draganadpetrovic
163 посета

Породица Ивана Владисављевића (52), из сремског села Кузмина, у производњу дувана сорте вирџинија ушла је на наговор пријатеља 2000. године, која баш и није била најповољнија. Расадили су дуван на три хектара, тако да су одмах искусили да нема ни говора о „лакој лови“, него да је неопходно улагати пуно труда.

  • Из године у годину смо повећавали површине под дуваном и број сушара, а када се син оженио и определио да остане сељак, производњу смо повећали на око 40 хектара и за сушење листа вирџиније у време бербе у функцији имамо 16 сушара – сумира потенцијал Иван Владисављевић, чије газдиство спада међу највеће произвођаче дувана у Срему.

Ове сезоне берба вирџиније у газдинству Владисављевић кренула је 29. јуна и одвијаће се пуном паром све до првих мразева.

  • Дуван воли велике температуре и влагу, а пошто смо са тифонима месец дана без прекида заливали око 90% површина, очекујемо да ће овогодишња берба бити добра и да ће се труд исплатити, јер је дуван пефектан. За бербу дувана потребно је доста радне снаге, тако да је свакодневно у две екипе ангажовано је 26 берача, плус осморо на испакивању листа, значи док траје берба посла има за 34 радника, а када се заламају цветови плус ради још 15 до 20 људи. Како сада ствари стоје можда ове сезоне нећемо ни стићи да све уберемо, јер је дуван добро родио. До сада смо постизали принос од 2.500 до 2.800 килограма сувог листа по хектару, а ове сезоне би принос требао да буде већи. Иако је ова година екстремно сушна, захваљујући наводњавању имаћемо одличан род – констатује Иван Владисављевић, подсетивши да је две сезоне имао тако добар и квалитетан род, какав ће ретко ко икада достићи.
Илустрација: Овогодишњи род дувана одличног квалитета/ Фото: Pixabay

Уз велике трошкове улагања у производњу, која креће у марту када се под пластеницима засеје расад, па расађује крајем априла и почетком маја, касније у негу и заштиту усева, велика ставка је трошак за радну снагу ангажовану у берби.
Владисављевић објашњава да је у време расађивања ове сезоне време погодовало, било је и довољно кише, тако да је пролеће погодовало, поготово што дуван у раној фази дуван не захтева превише влаге. Довољно је да се расад прими и укорени, па је након 15-20 дана пожељна добра киша и касније ако нема довољно падавина, погодује му наводњавање.

Сезонске радне снаге нема довољно у селу па су ангажовани сезонци из Бујановца, а Владисављевић напомиње да је због недостатака радне снаге пре три године за бербу купио два комбајна у Италији. Машинска берба листа вирџиније није се у атару Кузмина показала као срећно решење, јер прве године усев полегао због олује на свих 45 хектара.

  • После неуспелог покушаја машинске бербе три сезоне, одустали смо. Показало се да у нашим условима комбајни не могу да одмене вредне руке радника, поготово што откупљивач дувана компанија ЈТИ тражи квалитет, који се бербом комбајнима не може постићи. Дуван који производимо за компанију ЈТИ је извозна роба и мора да буде што бољег квалитета. Све је ишло у прилог ручне бербе, тако да смо комбајне продали, па нас ангажовање сезонске радне снаге за ручно брање на садашњи обим производње стаје годишње 60.000 до 80.000 ЕУР – испричао је домаћин из Кузмина.
Илустрација: Сушара ради пуном паром/ Фото: Pixabay

Владисављевић истиче да им сенћанска Фабрика дувана ЈТИ пружа максималну финансијску, стручну и логистичку подршку, све у циљу учвршћивања дугорочне сарадње и постизање производње квалитетног дувана, односно обостране економске исплативости.

  • Сарадња је коректна, од уговарања производње до откупа и уредне исплате, а и ценовно компанија ЈТИ је најјача од свих осталих откупљивача дувана. Због коректних односа и видимо перспективу у производњи дувана, која је најпрофитабилнија у односу на ратарске културе, па и повртарство и воћарство, али захтева много више радне снаге. Мислим да су произвођачи дувана потцењени у односу на малинаре и неке друге, који могу да се побуне и постигну повољније цене – напомиње Владисављевић.

Сушење дувана такође је велики трошак, јер се убрани листови вирџиније суше у сушарама за које се као енергент користи пелет. Владисављевићи за сушење листа у сезони утроше 220 тона пелета!

  • Зараде у производњи дувана има, посебно када имаш изузетно квалитетан дуван, зато се и трудимо да остваримо производњу што квалитетнијег листа. Рачуница је позитивна, али би зарада морала бити и већа, имајући у виду велика улагања, уложени труд и ризик. Са оваквом производњом, да сам рецимо у Италији, имао би далеко боље ефекте, у шта сам се уверио обилазећи тамошње произвођаче, који од државе имају и субвенције, док код нас ми произвођачи дувана смо „13. прасе“. Држава се према нама односи маћехински, узима од дувана у буџет велики новац преко акциза, нама кроз субвенције не даје ни динар, а од нас захтевају пријаву сезонских радника. И што је још горе, када одеш у банку па кажеш да производиш дуван, одбијају да дају кредит – указује Владисављевић.
  • Извор: https://www.ekapija.com/where-to-invest/3391009/proizvodnja-duvana-profitabilnija-od-ratarskih-useva-prinos-i-do-2800-kilograma-po
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар