Origano potiče iz roda majorana, ima maslinasto zelenu boju lišća, i ljubičaste cvetove. Listovi imaju aromatičan i blago gorak ukus. Prija mu suva i topla klima, uzgaja se kao jednogodišnja biljka, a samoj biljci smeta hladnoća.
Biljka se primenjuje lokalno, i pomaže pri lečenju mnogih pormećaja sa kožom, kao što su akne i perut. Origano sadrži: vlakna, gvožđe, mangan, vitamin E, kalcijum, omega masne kiseline, triptofan. Origano je takođe bogat izvor vitamina K (pospešuje rast kostiju, održava koštanu gustinu i pospešuje proizvodnju proteina za zgrušavanje krvi.), moćan je dietetski antioksidans (poboljšava u borbi protiv infekcija).
Poseduje antibakterijske osobine, jer je ulje origana moćan antimikrob, i ima prednost u suzbijanju mikroorganizama, jer bakterije ne razvijaju otpornost, kao što razvijaju na klasične antibiotike. Zato što sadrži važna jedinjenja karvakrola (najjači poznati prirodni antiseptik), i timola iz grupe fenola. Origano poseduje jaka antiinflamatorna svojsta, zato što sadrži aktivni sastojak, poznat kao beta-kariofilen, koji se može enentualno koristiti protiv oboljenja, kao što su ostereporoza i arterioskleroza.
Druge zdravstvene prednosti origana, u lečenju drugih bolesti i stanja su prehlada, bol u mišićima, umor, osip, perut, alergije, zubobolja, hroničnih glavobolja, bola u uvetu, upale sinusa, protiv nadimanja, crevnih parazita, bronhitisa, kao sredstvo za iskašljavanje, kod srčanih stanja, menstrualnih grčeva, odbija insekte.
Nedavna dešavanja otkrila su da pozitivno na zdravlje utiče, i u borbi protiv dijabetesa, i to u kulinarskim biljkama. Naučnici za hranu su otkrili da popularne kulinarske biljke ruzmarin, origano i majoran sadrže jedinjenja koja mogu potencionalno da upravljaju dijabetesom tipa 2, na sličan način kao trenutno propisani lekovi.
Neželjena dejstva i mere predostrožnosti – Prilikom konzumiranja origana može da izazove poremećaj u želucu kod nekih ljudi. Osim toga, oni koji su alergični na biljke i porodice Lamiaceae (kao što su bosiljak, lavanda, menta, i žalfija) treba da budu oprezni, jer one mogu takođe razviti alergijsku reakciju na origano. Ova začinska biljka veoma je zastupljena u grčkoj, španskoj, italijanskoj i turskoj kuhinji. Savršen je dodatak omletu, italijanskim sosovima, jelima sa paradajzom, jagnjetinom i povrćem. U teksaško-meksičkoj kuhinji koristi se uz kim, čili, beli i crni luk. Ima široku primenu u kuhinjama i Mediteranskog basena, na Filipinima i Latinskoj Americi. U turskom kulinarstvu, origano se uglavnom koristi za začinjavanje mesa, posebno za ovčetinu i jagnjetinu. Osušeni i mleveni listovi origana se najčešće koriste u Grčkoj, da daju ukus grčkoj salati i obično se dodaje u ulje/sos od limuna i maslina, koji se koristi kao preliv za ribu, ili roštilsko meso.