Jagode i trešnje su prvo voće koje sazreva u proleće. Jagode rastu u šumama kao samoniklo bilje, plod je manji i ukusniji u odnosu na sorte koje su
se odomaćile u našim baštama. Osim što su zdrave i slasne jagode i trešnje su i izuzetno lekovite biljke. Jagode je poštovao i Vasa Pelagić, narodni učitelj i
najpoznatiji srpski travar koji je tvrdio da je čaj od lišća jagode zdraviji od najčuvenijih kineskih i ruskih čajeva. Jagoda (lat. Fragaria), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža. Zbog srcolikog oblika i jarko crvene boje stari Rimljani su verovali da jagode imaju afrodizijačka svojstva, mada to nikada nije dokazano. U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti.
Plod jagode čini 60 odsto vode i oko 12 odsto šećera, bogate su vitaminom C, pa jedan obrok ovog voća obezbeđuje organizmu 140 odsto potrebnog vitamina C u toku dana. Bogate su vlaknima, vitaminom A i gvožđem, pa ojačavaju arterije i nadbubrežne žlezde. Samo osam jagoda ima više vitamina C od jedne pomorandže. Jagode sadrže u većoj količini i folat, prirodni oblik folne kiseline, koji je važan sastojak u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos folata povećava rizik od karcinoma debelog creva. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata i u ovom voću ga ima sedam puta više nego u jabukama ili bananama.
Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, imaju antiupalno dejstvo, čak umanjuju i bol. Jagode igraju značajnu ulogu u prevenciji nastanka bolesti srca i artritisa, sadrže antocijanine koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, čak povoljno utiču i na kratkotrajno
pamćenje i pomažu kod opekotina.
Jagode imaju i svojstva analgetika, pa ako vas zaboli glava ne posežite za aspirinom već pojedite jagode. Za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate. Najbolje je jesti ih sveže između obroka, kada su nezaslađene šećerom gase žeđ, a mogu ih jesti i dijabetičari.
Jagode su odvajkada bile poznate i kao odlično sredstvo za ulepšavanje. Nekada su se dame na dvorovima kupale u soku od jagoda da bi imale belu, meku i glatku kožu, a danas se najčešće koriste maske od jagoda za lice. Umesto skupih preparata za izbeljivanje zuba koristite jagode, kao što to čini poznata holivudska glumica Ketrin Zita Džons.
Osim ploda lekovit je koren i lišće, a Vasa Pelagić preporučuje da lišće bere mlado s proleća, da se osuši u čistoj hladovini i priprema kao i svaki drugi čaj. Koristi se kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se
ispiraju usta sa ovim čajem. Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove sa peteljkom. Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi
izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane
Trešnje su ljudi počeli da jedu još u bronzano doba. U osmom veku pre nove ere ova voćka je već bila pripitomljena, a smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Trešnjin cvet jedan je od simbola japanske kulture i predstavlja lepotu i prolaznost. Cvetanje trešnje označava početak proleća
i tada Japanci masovno odlaze u parkove da uživaju u hanami japanskoj tradiciji posmatranja nežno ružičastih cvetova trešnje koje su simbol lepote žene, ali i samuraja čiji život je kao cvet ove voćke upečatljiv, ali kratak.
Trešnja (lat. cerasia), je listopadna drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Plod trešnje sadrže 82 odsto vode, 16 posto ugljenih hidrata, bogata je vitaminima A, B1, B2, B3 i B6, ima manje vitamina C od jagoda, kao i kalcijuma, gvožđa i folne kiseline.
Međutim, ono što trešnje izvaja od ostalog voća je obilje antioksidansa, kao i jaka prirodna protivupalna dejstva. Trešnje su se pokazale kao vrlo efikasno
sredstvo u borbi protiv reume, upale zglobova, gihta i artritisa, ublažavaju simptome alergija i astme. Trešnje jačaju kolagen, građevni element vezivnog tkiva
kao što je hrskavica i tetive. Najnovija saznanja moderne nauke otkrila su neke mehanizme delovanja supstanci kao što su elaginska kiselina, koje se u većim
količinama nalaze u trešnjama, višnjama, jagodama i malinama.
Upravo se ta hemijska supstanca smatra snažnim antioksidansom koji sprečava oštećenje DNK ćelije i time umanjuje mogućnosti obolevanja od raka.
Pomaže kod upale bubrega ili bešike, kao i kod pojave kamena i peska u bubrezima, a tada se preporučuje da se pije čaj od peteljki trešnje. Trešnje pomažu
i kod bolesti srca, preporučuju se za negu kože lica i vrata, kao i za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti.Među, trešnje zauzimaju treće mesto po snižavanju holesterola u krvi, što ih čini idealnim u borbi protiv srčanog i moždanog udara. Zbog svog sastava pomažu izbacivanja viška vode iz organizma i samim tim se preporučuje osobama koje imaju problem s viškom kilograma. Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga, karijesa i problema s desnima poput paradentoze. Poput jagoda i trešnje imaju analgetičko dejstvo, pa je 20 trešanja delotvornije od aspirina a sa manje štetnih dejstava. U narodnoj medicini koriste se skoro svi delovi trešnjinog drveta od smole i kore, preko lista, peteljke, koštica i samog ploda.
Trešnje je najzdravija i najukusnija sirova, jer termički obrađena gubi značajan deo arome, boje i slatkoće. Trešnje nije preporučljivo jesti pre ručka, jer mogu da uspore izlučivanje sokova za varenje, što može da oteža varenje mesa. Nakon trešanja ne treba da piti vodu, a pogotovo pivo ili alkoholna pića.
Izvor: Agrobiznis magazin
