Nekada nije bilo voćnjaka u Srbiji bez bar dva-tri stabla dunje. Od slatkih i mirisnih žutih plodova naše bake su s jeseni pravile slatko od dunja, a lišće ove biljke koristile su pripremu raznih čajeva. Poslednjih godina dunje su se na velika vrata vratila na srpsko tržište i sve više voćara se odlučuje da zasadi i uzgaja baš ove voćke čiji je plod izuzetno bogat vitaminom C, kalijumom, natrijumom, cinkom, gvožđem, pektinom…U Barajevu, tačnije u selu Baćevac nedaleko od Beograda pre četiri godine otac i sin, Svetomir i Aleksandar Petrović, podigli su zasad dunja. Na 60 ari zasadili su 550 sadnica dunje vranjanske i leskovačke sorte.
„Odlučili smo da zasadimo dunju zato što je profitabilna, ima dobru cenu, lako se prodaje za konzum i za dalju preradu, biljka je otporna, laka za održavanje, ne traži mnogo vlage i s lakoćom se bere“ – kaže za Agrobiznis magazin Svetomir Petrović.
Svesni koliko je važan sadni materijal prvo su kontaktirali Institut za voćarstvo u Čačku, ali ispostavilo se da oni nemaju dovoljan broj sadnica. Malo su se raspitali i na kraju sadni materijal kupili od jednog poznatog i proverenog proizvođača u Kruševcu. I bili su zadovoljni jer se svaka od kupljenih sadnica primila.
Međutim, platili su danak neiskustvu jer su mislili da mogu sami i da im nije potrebna stručna pomoć.
„Sin i ja imamo i manji zasad šljiva, pa smo mislili da tu ne može biti velike razlike, ali smo se grdno prevarili, jer su šljive i dunje kao nebo i zemlja. A razlike su ogromne od prskanja do orezivanja i đubrenja“ – kaže naš sagovornik.
Treće godine nakon podizanja zasada mladice dunje je napala bakterija Ervinija dobro poznata svim voćarima. Tek stasala stabla su počela da se suše.
„U pitanju je bolest bakteriozne plemenjače koja napada jabuke i kruške, a posebno su osetljive domaće sorte vranjanska i leskovačka dunja. Bolest se najpre manifestuje na stablu pri samoj zemlji, ali se brzo širi i dovodi do sušenja. Postoji preventivna zaštita, ali kada bolest uhvati biljku jedini spas je jaka rezidba gotovo do korena kako bi se biljka vremenom oporavila“– objašnjava Svetomir i dodaje da su i tu napravili grešku. Nisu znali da ova bakterija može da se prenese preko reznog alata, koji nisu dezinfikovali pa se bolest proširila na još neka stabla.
„Tada smo shvatili da ipak ne može sami, pa smo preko prijatelja koji takođe u blizini ima zasad dunja angažovali stručnjaka. On nas sada savetuje kada je u pitanju orezivanje voća, prskanje, navodnjavanje… Nažalost, učili smo na sopstvenim greškama, zato je moja preporuka, a govorim iz iskustva, da svako ko želi da se bavi voćarstvom treba da ima stručnjaka uz sebe. Svaki voćnjak zahteva dosta ulaganja i rada, a svaki stručni savet dobro dođe“.
Glavni finansijer podizanja zasada i uz oca glavni radnik je njegov stariji sin Aleksandar. Ima nepunih 30 godina, ali voli voćarstvo, pa su tako i započeli ovaj posao.
„Želeo sam da sve izguramo sami bez ičije pomoći, pa sam podigao kredit u banci da bi smo zasadili voćnjak. Međutim, vrlo brzo smo shvatili da je gajenje dunja ozbiljan posao i da ne možemo sami. Zato smo se povezali sa još nekoliko proizvođača dunja koji imaju voćnjake u okolini“ – kaže Aleksandar i ističe:
„Sada imamo ideju da se udružimo i osnujemo zadrugu. Svesni smo da je udruživanje dobro za sve nas, lakše ćemo dolaziti do informacija i razmenjivati iskustva vezana za uzgoj dunje, ali se i dogovarati oko plasmana“.
Mladice dunje traže dosta pažnje i nege, potrebno je dosta prskanja posebno u prvim godinama kako bi stablo ojačalo i kasnije bilo otpornije na bolesti. U saradnji sa stručnjakom koji sada nadgleda njihov zasad voćke se prskaju nekoliko puta od ranog proleća do kasne jeseni, odnosno kada otpadne 75 odsto lišća. Sada, posebno u vreme cvetanja dunje, oko prskanja se dogovaraju i sa pčelarima.
„Pčela je glavni oprašivač i nama voćarima neophodna. Nedaleko od našeg voćnjaka imamo komšiju pčelara i svako prskanje radimo u dogovoru s njim kako bi smo sačuvali i zaštitili pčele. Voće prskamo isključivo posle sedam sati uveče kada se pčele vrate u košnicu. Koristimo brzo upijajuća sredstva koje biljka apsorbuje u roku od dva sata, tako ne šteti pčelama. I do sada zaista nismo imali nikakvih problema, zadovoljni smo i mi, a i komšija pčelar“ – zaključuje Svetomir Petrović iz Barajeva.
Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.
