Iskustva mladih iz Bačkog Dobrog Polja

Аутор: dzonioff
761 посета

Kada bi opisivali svoje selo, mladi ljudi koje smo posetili u vojvođanskom Bačkom Dobrom Polju, rekli bi vam da selo liči na jednu kocku jer su sve ulice pod pravim uglom. Međutim, pogledavši na internetu selo izgleda malo drugačije, možda kao dva iskrivljena trapeza. No, nije ni bitna toliko priča o tome kako selo izgleda već je ovde interesantno što smo sreli dvoje mladih ljudi koji žive i rade u ovom selu od četiri hiljade stanovnika. Kada smo ih pitali kako su se upoznali rekli su nam bukvalno na njivi. Sandra je videla Balšukako komanduje ženama koje su sadile jagode kod njega u njivi. U to vreme ona je već imala posađene maline i iskustva u brojnim drugim kulturama, mahom ratarskih.

Otišli smo sa njima do seoskog kafića i popričali o njihovim iskustvima.

Balša Samac ima 26 godina i zasadio je nešto manje od pola hektara jagoda. Uz to pomaže i majci koja se bavi izradom torti. On je sadni materijal za jagode kupio od firme „ATP IRIGATION“. Zasad je sada u drugoj godini. U odnosu na njegova očekivanja kaže da je rod bio u prvoj godini izuzetno slab uprkos tome što je kupio kvalitetan sadni materijal i platio ga po ceni većoj od četrdeset dinara. Uz to je uložio navodnjavanje i prihranjivanje. Sa ove površine ubrao je oko dve tone jagoda sorte kleri i alba. Ceo rod prodao je kod same njive koja se nalazi kraj puta. „ U početku, cena je bila trista dinara a kasnije oko dvetsa dinara. Uglavnom se kupovalo na kilo. Neko voli kleri koja je sitnija i ukusnija od albe koja je krupnija i sa više vode u plodu“ objašnjava za Agrobiznis magazin mladi poljoprivrednik Balša.

Pored svega što ga je zadesilo u proizvodnji jagoda pred kraj vegetacije imao je i problem sa sušenjem sadnica što smo se i sami uverili. On nam je objasnio da su iz „ATP IRIGATION“ bili i pustili kroz sistem za navodnjavanje zaštitna sredstva kako bi zaštitili zasad od virusa. Zbog svega ovoga, Balša smatra da jagoda i nije tako rentabilna i da mora mnogo da se uloži a da je proizvodnja neizvesna.

Njegova drugarica Sandra, vedra i nasmejana devojka, kojoj u očima vidite koliko voli selo i poljoprivredu, opredelila se za proizvodnju maline. Nažalost i nju je zatekla situacija poput većine malinara u Srbiji ali i regionu. „Cena je bila izuzetno niska. Nismo imali račun da beremo ali nisam  mogla da se pomirim sa time da će sve propasti. Zbog toga sam se odlučila da veći deo roda uberem i preradim u sokove. Ukupno sam proizvela oko 900 litara soka koji je pripreman samo od plodova maline uz dodatak šećera. Skoro sve sam prodala i kupci su izuzetno zadovoljni“ rekla nam je Sandra Savčić, mlada poljoprivrednica koja za sada ima svoja četiri hektara imanja i za razliku od njenih roditelja pokušava da pored ratarstva proizvede i neke druge kulture.

Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.

Srodni tekstovi

Оставите коментар