Prilikom „organske avanture“, koju je organizovala NLB banka, povodom konkursa koji imaju svake godine pod nazivom „NLB organic“, posetili smo i selo Vrmdža. Malo ko zna za ovo selo, koje se nalazi nedaleko od Sokobanje, u podnožju planine Rtanj. Bogato je prirodom, okruženo vodama, planinama i šumama.
Put do sela vodi između njiva i lepo uređenih voćnjaka, livada i pašnjaka. Selo ima i svoju istoriju koja seže još u četvrti vek, u doba Rimljana, kada su visoke stene koje okružuju grad služile selu kao štit. Posetili smo Iliju Travara, po prezimenu odmah smo shvatili da nije to slučajno. Poreklom je iz Bosne, i otac mu se bavio travarstvom.
„Imao sam dobar posao u diplomatiji, ali jednog momenta sam shvatio da to nije za mene i da platu koju primim, imam nekoliko dana i to je to. Radio sam i u inostranstvu, tu je moglo i da se zaradi, ali ovde ne. Dao sam otkaz i odlučio da odem, mnogi su bili šokirani, jedino sam ja bio srećan“, priča Ilija Travar, nekada Beograđanin, a danas meštanin sokobanjskog sela Vrmdža.
„U početku sam kupio njivu, ali kasnije i kuću. Odlučio sam se da se preselim iz grada u selo, i nisam se pokajao. Ovde sam srećan, priča nam Ilija. Sada renovira kuću i nada se da ce sve srediti, jer po njegovim rečima lakše je napraviti nešto novo nego popravljati staro. Iz njegove priče smo saznali da je 2008. godine prodata prva kuća, i od tada prodaja je krenula, i dosta se ljudi naseljava u ovo selo. Ilija je u Vrmdži, koju je procenio kao mesto sa odličnim potencijalom za seoski turizam, kupio 5 hektara obradivog zemljišta i počeo da se bavi organskom proizvodnjom. Tada, kako kaže, ni sam nije
znao u šta se upušta i šta ga sve čeka, ali se nije pokolebao ni u jednom trenutku.
„Na ideju da uzgajam organsko voće i povrće došao sam još tokom svog boravka u inostranstvu gde sam pre 15 godina video koliko je taj trend u ekspanziji. Ipak, da bi od toga mogao i da preživim, nekoliko puta godišnje odlazim na beogradsku pijacu gde je prodaja organske hrane zagarantovana, jer, zasada, ne postoji ni jedan bliži grad u kome se ona prodaje na pijacama, kaže Ilija.Trenutno pakovanje obavlja u Beogradu, ali se nada da će biti uslova da to radi u
selu. Godišnje proizvede 150 kg sušenog bilja.
Ilija očekuje i neke podsticaje koji bi mu mnogo značili kako bi lakše proširio proizvodnju. Ilija pravi tri mešavine, jedna je sušeno povrće sa lekovitim biljem, drugi je na bazi lekovitog bilja majčina dušica, vranilova trava, rtanjski čaj, selen, treći je napravljen od gljiva, i lekovitog bilja, u trećem preovlađuju gljive. Imali smo prilike da probamo kotlić, koji je pripremio vrhunskog kvaliteta. Sva tri začina se uklapaju u svako jelo, i daju specifičan ukus, potpuno druga nota se dobija prilikom pripreme jela. Njegovo voće i povrće zdravo je i neprskano, a da bi ga zaštiitio od insekata, koristi samo prirodna sredstva, ali se i
samo imanje nalazi daleko od konvencionalne proizvodnje, od bilo kakve hemije. Poljoprivredno gazdinstvo postoji od aprila 2012. godine i organski je sertifikovano. Svi proizvodi su uzgajani bez upotrebe pesticida, veštačkih đubriva i ostalihštetnih materija.
Njihove proizvode možete nabaviti svakog vikenda u bloku 44 na pijaci organske hrane, u Novom Beogradu, ili vam mogu hranu dostaviti poštom.
Kako smo saznali od Ilije, planovi su mu da ostane na selu, i da proširi proizvodnju. Apeluje mladim ljudima koji vole prirodu i selo da se ne plaše, jer život na selu nudi mnogo toga.
Izvor: Agrobiznis magazin
