Sećam se, da sam kao i sva deca, mrzela da jedem grašak i boraniju, koliko god je moja majka pokušavala da me ubedi da je zdravo. Posebno sam mrzela boraniju koja mi se uvek činila bezukusnom. Međutim, mnogo godina kasnije ukus mi se promenio, posebno kada sam naučila koliko su ove namirnice zdrave.
Grašak i boranija spadaju u porodicu mahunarki, i osim kao hrana, koriste se i kao lek za lečenje mnogih bolesti. Mladi, zeleni grašak najbogatiji je korisnim sastojcima, a najviše ga na pijacama ima tokom leta. Može da se skuva uz meso kao glavni obrok, ili kao prilog, koristi se i za pripremu pirea i kaše, jer se
tada lakše vari.
Grašak je bogat izvor ugljenih hidrata, fruktoze, bakra, belančevina, vlakana, biljnih masti, a od minerala obiluje gvožđem, manganom, cinkom, magnezijumom, folnom kiselinom. Kada su u pitanju vitamini ova biljka ima najviše A, B1, B2, B3, B6, PP, K, H (biotin) C, E koji ostaje postojan i tokom kuvanja. Zahvaljujući čvorićima u korenu se nalaze bakterije azotofiksatori koje vežu azot iz vazduha i pretvaraju ga u vredne aminokiseline i proteine. Preporučuje se za ishranu dece i trudnica, kao i bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika kako bi poboljšali metabolizam i oporavili
organizam. Konzumiranje graška preporučuje se i ljudima koji pate od anemije, anksioznosti, bolesti srca i krvnih sudova, kod bronhitisa, glavobolje.
Kažu neki da pomaže i kod impotencije, neplodnosti, pada imuniteta, nesanice, problema s kostima, metabolizmom i nervima.
Vršeći ispitivanje graška naučnici sa jednog kanadskog Univerziteta došli su do zapanjujućih rezultata. Naime, belančevine iz graška pomažu u borbi protiv hronične bubrežne insuficijencije koja može da dovede do otkazivanja bubrega. Stručnjaci su utvrdili ove belančevine sprečavaju oštećenje bubrega i održavaju normalne vrednosti krvnog pritiska. Grašak se jedino ne preporučuje osobama koje su alergične na ovu namirnicu, pa bi trebalo u potpunosti da je izbace iz ishrane.
Boranija vodi poreklo iz Meksika, a zahvaljujući biološkim i lekovitim svojstvima našla je zavidno mesto na trpezi. Postoje brojne vrste boranije, a kod nas se najviše uzgajaju šumadinka, zlatna olovka, kineska i italijanska boranija. U zavisnosti od boje može biti zelena, bledo – žuta, žuta ili šarena, a po obliku valjkasta, polupljosnata i srpasta. Na pijačnim tezgama može se naći od proleća do jeseni, dok se smrznuta, sušena i konzervirana u supermarketima kupuje tokom cele godine. Slično kao i grašak na žilama obrazuje mnoštvo kvržica s bakterijama koje vezuju slobodni azot iz vazduha.
Boranija je niskokalorična, a bogata vlaknima pa se preporučuje kod dijeta. Obiluje mineralima kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa. Sadrži provitamin A, vitamine C, E i B grupe, kao i bakar, belančevine, biljne masti, omega 3 masne kiseline biljnog porekla, folnu kiselinu koja je neophodna za pravilan razvoj fetusa, pa se preporuče u ishrani trudnica. Sadrži i značajne količine silicijuma, koji je veoma važan za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva u ljudskom organizmu. Boraniju ne treba jesti u svežem stanju, jer tada ima štetne sastojke, već je potrebno pre konzumiranja da se obari u vodi ili na
pari. Najčešće se priprema kao kompletan obrok uz meso, ali i kao dodatak raznim salatama.
Kada su u pitanju lekovita svojstva boranije, zbog obilja vlakana reguliše varenje i rada creva, pozitivno utiče na zdravlje kostiju, jača imunitet, poboljšava vid, redukuje reabsorciju holesterola kroz žučnu kesu. U tom slučaju za postizanje najboljeg efekta potrebno je boraniju skuvati na pari. Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje boranije može da pomogne u snižavanju holesterola za 20 odsto. Zbog bogatstva kalijuma pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska i štiti srce. Pojedina naučna istraživanja su pokazala da boranija, bez obzira na vrstu, oblik ili boju, ima veoma nizak glikemijski indeks,
pa se preporučuje dijabetičarima. Osim toga, boranija sadrži specifičnu neesencijalnu aminokiselinu, arginin, koji deluje slično insulinu i pomaže snižavanju nivoa
šećera u krvi, odnosno, doprinosi njegovoj regulaciji.
Izvor: Agrobiznis magazin
