Glog je po verovanju duboko ukorenjenom u srpskom narodu biljka koja štiti od svakog zla. Njime se kiti kuća, dobro ga je jesti, a važno mesto zauzima i u religijskim obredima. Legenda kaže da je od glogovog trnja napravljena kruna za Hrista tokom njegovog stradanja, pa ne čude brojni mitovi koji se vezuju za ovo drvo. Od gloga su Kinezi pravili fermentisano piće još pre 9.000 godina, a za lečenje su ga koristili i stari Grci i Indijci.
Glog je samonikla žbunasta biljka iz porodice ruža, raste u vlažnim područjima, na obodima šuma, ali i uz ograde. U pitanju je vrlo otporna biljka, listovi su podeljeni u tri do pet režnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi najčešće beli sakupljeni u mirisne cvasti slične štitu sa prašnicima crvene boje. Plod je okruglasto – duguljast i mesnat sa jednom do tri semenke. Lekovita svojstva gloga dobro su poznata već vekovima, a u narodnoj medicini najviše se koristi kod kardio-vaskularnih bolesti. Glog jača i potkrepljuje rad srca, a koristi se i kao prirodni lek za regulaciju krvnog pritiska. Ne samo da snižava povišeni krvni pritisak, već i podiže nizak u slučajevima oslabljenog ili oštećenog rada srčanog mišica. Blagotvorno deluje kod zakrečenja krvnih sudova, upale srčanog
mišića i protiv angine pektoris. Jednom rečju pomaže u lečenju svih vrsta srčanih oboljena.
U narodnoj medicini koriste se cvetovi, listovi i glogovi plodovi bez peteljke koji su bogati antioksidansima. Od cvetova se dobija eterično ulje, a uz lišće služe za pripremu čaja. Plovi sadrže tanin, saponin, glikozide i fruktozu, a izuzetno su bogati kalijumom, natrijumom, kalcijumom i solima fosforne kiseline. U glogu ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrži alkaloide. Cvetovi gloga imaju jak miris i mirišu na med, a beru se u proleće između aprila i juna u vreme kada je drvo u punom cvetu. Suše se u tankom sloju na promaji bez izlaganja sunčevoj svetlosti, jer ne bi smeli da promene boju. Lišće se bere nakon cvetanja biljke i suši isto kao i cvet, dok se plodovi beru u jesen kada postanu potpuno zreli i jarko crveni. Prvo se suše u hladu da svenu, a posle toga mogu da se dosuše i na suncu. Tinkture od svežih plodova gloga danas se najčešće koriste u homeopatiji, a lekovita svojstva
ove biljke potvrdila je i nauka.
Međutim važno je napomenuti duža i svakodnevna upotreba gloga, bilo kroz čaj ili tinkturu može da izazove mučninu, pa čak i trovanje. Zato se preporučuje da se posle pet do sedam dana lečenja čajem od gloga napravi pauza od dva-tri dana. Preporučljivo je da se čaj ne uzima na svoju ruku, već da pacijent tokom terapije bude pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.
Iako je prvenstveno poznat kao biljka za lečenje srčanih oboljenja, glog je jedna od biljaka s najjačim smirujućim učinkom pa blagotvorno deluje na nervni sistem. Pomaže kod umora, manjka energije, nesanice, ankcioznosti, teškog disanja, vrtoglavica, lupanja srca, nervoze, šuma u ušima, malokrvnosti… Može se koristiti kao pomoć kod mršavljenja, jer potiče izbacivanje viška vode iz organizma. Glog jača vezivno tkivo na zglobovima, a zbog antiupalnog delovanja savetuje se pacijentima koji imaju razna upalna stanja, ali treba da ga izbegavaju trudnice, dojilje i deca mlađa od 12 godina.Glog se najčešće konzumira kao čaj bilo da se koriste osušene bobice, cvetovi ili lišće.
Priprema je vrlo jednostavna. Jednu kafenu kašičicu usitnjenog ploda gloga preliti sa 150 ml ključale vode, sud poklopiti, ostaviti da odstoji 15-30 minuta. Procediti i piti tri puta dnevno. U borbi protiv aritmije koristi se čaj od cvetova i lišća gloga i to na sledeći način: kašiku sušenog cveta i lista gloga preliti sa 2 dl ključale vode i ostaviti dobro zaklopljeno da odstoji dva sata. Procediti i piti dva puta dnevno po punu šolju. Ako baš niste ljubitelj čajeva valja znati da se od gloga može praviti sok, džem, ali i vino i likera, pri čemu se ne gubi lekovita svojstva ove bilje.
Evo kako ljubitelji vina mogu da naprave svoje omiljeno piće, ali se za razliku od klasičnog vina od grožđa konzumira isključivo jedna rakijska čašica dnevno.
Vino od gloga
Sastojci:
* 1 kilogram svežih, zrelih bobica gloga
* Litar i po prokuvane vode
* 500 gr žutog šećera
Priprema: Dobro oprati i očistiti bobice gloga, te ih sipati u veliku staklenu teglu. Dodati prokuvanu i ohlađenu vodu i žuti šećer. Teglu prekriti gazom i ostaviti na sobnoj temperaturi na tamnom mestu 40 dana. Nakon toga procediti, tečnost sipati u staklenu flašu i čuvati u frižideru. Vino uzimati svako jutro po jednu rakijsku čašicu, pola sata pre doručka.
Izvor: Agrobiznis magazin
