Futoški kupus ima svoje specifičnosti i nije kao drugi, zašto?

Аутор: dzonioff
767 посета

Futoški kupus, jedna od robnih marki koja promoviše prvenstveno Futog, ali i Novi Sad i ovu regiju, jer se radi od posebnoj, unapređenoj vrsti kupusa koji ovakav, sa svim svojim vrlinama, može da raste samo na 5.000 hektara zemljišta koje pokriva teritoriju Futoga, i malim delovima Veternika i Begeča.

Seme futoškog kupusa ko zasadi van tog područja dobiće kvalitetan kupus, ali on neće biti futoški, jer trakav raste samo na tih 5.000 hektara, kaže u razgovoru za “Dnevnik” Miroljub Janković, zamenik predsednika Udruženja “Futoški kupus”.

Udruženje obuhvata trenutno 50 proizvođača koji prave sertifikovani futoški kupus, a godišnje se proizvede oko 2.000 tona ovog futoškog bisera. Ono što odlikuje to područje za sadnju kupusa “mejd in Futog” je zemljište-černozem, mikroklima, uticaj Dunava i Fruške gore, znanje ljudi, ali i autohtona sortna populacija koja se izdefinisala na tom prostoru kroz istoriju i koja je svojom evolucijom, potpuno prirodno, došla do kvaliteta kakav danas poseduje.

–To je kupus koji ima ubedljivo najtanji list. Svetlo zelene je boje, blago je spljoštena glavica i najslabije mu je razvijena nervatura, to jest žilice, od svih drugih kupusa. Najbrže se ukiseli od svih i ima sasvim drugačiji kupus – hvali svoju, odnosno futošku robnu marku Janković.

On dodaje da su za specifičan ukus futoškog kupusa zaslužni vitamini, mineralne materije, aminokiseline…

Spor oko zemljišta diže porez u nebo


Proizvođači futoškog kupusa, posebno ove godine, suočili su se sa novim problemom koji je doveo u pitanje njihov dalji rad. Naime, kako ističe Miroljub Janković, velika većina zemljišta na kome se uzgaja robna marka Futoga upisana je kao građevinsko zemljište, pa je i porez za takvu zemlju izuzetno velik. Ova odluka doneta pre više godina, ali je problem nastao kada su stigla poreska rešenja, pa su pre nešto više od mesec dana pokrenuli građansku inicijativu da to zemljište bude u funkciji u kojoj je i sada. Tekst ove inicijative, ističe naš sagovornik, došao je do nekih članova Gradskog veća i rečeno im je da će ta odluka biti povučena. Međutim, uzgajivači žele da lokalna samouprava povuče spornu odluku, a ne da poljoprivrednici podnose zahteve pred nadležnim organima, jer ih to košta.

– To znači da moramo da podnesemo poresku prijavu i da platimo takse. Nismo mi statusno promenili namenu zemljišta, već lokalna samouprava, a sad treba da platimo da bi se to ispravilo? Zbog toga smo uskraćeni za podsticaje, jer bez plaćenog poreza ne možeš da očekuješ podsticaj. A mi toliki porez ne možemo da platimo – navodi Janković.

– Mnogi stručnjaci tvrde da je futoški kupus lek. A mnogi istorijski podatke svedoče da je korišćen kao lek. Ugarska i Austro-ugarska su nekoliko stotina godina lečili svoju vojsku tim kupusom. “Sremska kuga” koja se pojavila s početka 18. veka, lečila se futoškim kupusom. Prebogat je vitaminom C koji se kišeljenjem ne uništava, ali se obogaćuje mlečnom kiselinom. Ima u sebi mineralne materije koje su jako dobre za probavu, naročito za želudac, za uspostavljanje prirodnog balansa u želucu. Niskokaloričan je, pa se može konzumirati u velikim količinama, bez da pravi probleme probavnom traktu. Istorijski spisi kažu da su se listom kupusa lečile rane. Ako se cedi sok iz kupusa, dobija se par ekselans lek koji za 40 dana skida čir sa želuca ili dvanaestopalačnog creva – pojašnjava Janković.

On navodi da svi ljudi sa prostora bivše SFRJ znaju šta je futoški kupus i jako bi im bilo drago da ga mogu kupiti.

– Naša šansa je komunikacija sa dijasporom. Imamo velikih trgovaca i menayera da se naša roba plasira. I ne samo Futoški kupus, već i drugi proizvodi višeg kvaliteta sa geografskim poreklom – ističe naš sagovornik.

Ako se izuzmu manifestacije “Dani kupusa” u Futogu, svaki Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu prilika je da se znatiželjnici upoznaju sa kvalitetom futoškog kupusa u, verovatno, najboljoj simbiozi biljnog i životinjskog sveta – sarmi. A potpisnik ovih redova uverio se da su sarme vrhunske. I to više puta. Godinama. Međutim, “sarma diplomatija” dala je rezultate i ove godine, jer su brojne strane delegacije posetile štand Futoškog kupusa. Sa tog štanda ponesu seme, kao znak pažnje, sa namerom da testiraju kvalitet futoške sorte u sopstvenoj zemlji. Tako je, pre koju godinu, kaže Miroljub, završio u namibijskoj pustinji. Kakav je rod bio, i da li je seme zelenog futoškog kupusa pobedilo pesak, nismo saznali.

A. Savanović

www.dnevnik.rs 

Srodni tekstovi

Оставите коментар