Prema receptu dobijenom od prababe, uz egzotične začine iz daleke dedovine, Mirjam Ljubojević u Surduku pravi slatke čarolije. Ona i suprug Dejan pre šest godina napustili su Beograd i programiranje. Odlučili su da se presele na Dejanovo porodično imanje i zasade dunje.
– Za dunju smo se opredelili raspitujući se za tuđa iskustva i u literaturi, jer smo morali da budemo realni – dodaje Dejan.
Ispostavilo se da je izbor voćke bio pravi. Posle šest godina, godišnje im rodi pet tona, a oko dunja, kako kažu, nema previše posla.
– Malo je problematičnije kada su kišne godine, pa krene trava. Onda tu ima košenja na svake dve nedelje. Berba nije problem. Napravimo, što bi rekli Sremci, mobu, pa dođu i deca, i prijatelji, i drugari da provedu vikend u prirodi – objašnjava Dejan.
Poreklo Mirjam je i razlog zašto su džem, kompot i slatko koje ona pravi drugačiji.
– Kada me pitaju otkud karanfilić u kompotu, odgovorim da sam pomešala Šumadiju i Egipat. Ja sam po ocu Egipćanka, a po majci sam iz Lunjevice, odnosno po pradedi, tako da mi najmanje prija Srem i Vojvodina koja je ravna. Kada smo prvi put išli kolima i obilazili, pitala sam se ima li neko brdo – priseća se Mirjam.
Dejan dodaje da je više posla oko prerade voća, ali je i dobit mnogo veća:
– Iskreno, zarada je puta deset ako bilo šta napravite.
