Dojčinović Dragoje, predsednik Udruženja voćara Republike Srpske prvi je voćar koji je daleke 1975. podigao prvu privatnu plantažu jabuka. Kao i svaki pionir u svom poslu u početku mu nije bilo lako, ali zato nije imao nikav problem sa plasmanom jabuka. Desetak godina kasnije po ugledu na njega počele su da niču privatne plantaže u Potkozarju, voćari su učili jedni od drugih i danas se širom Republike Srpske ponosno šepure brojni voćnaci mahom jabuka, jer im odgovara klima.Na pitanje kakva je bila godina za nama kada je u pitanju rodnost Dojčinović kaže da je loše krenulo zbog vremenskih neprilika posebno jer ih je u proleće zadesio kasni mraz. Međutim, kasnije je sve došlo na svoje.
– Ja lično imao sam jednu izuzetno rodnu godinu sa velikim prinosima. Nisam imao štete ni od mraza, ni od grada ali sam ozbiljno shvatio od samog početka da će ovo biti jako teška godina kada je u pitanju zaštita. Zato smo promenili kompletnu tehnologiju i zaštitu. Nama voćarima je najvažnije da zaštitimo voće od početka vegetacije do druge polovine maja. Kada izađemo iz tog perioda onda već znamo da će biti dobar i kvalitetan rod. Važno je da cvetanje prođe bez većih problema i kasnih mrazeva – objašnjava naš sagovornik.
Iako ima višedecenijsko voćarsko iskustvo za sebe kaže da je mlad voćar kada je u pitanju uzgoj krušaka – Zasad je star 12 godina, imali smo najveće prinose do sada i kvalitetnu krušku. Imao sam po hektaru od 23 do 25 tona što je nije baš dovoljno za neku zaradu, ali je zadovoljavajuće jer je to amortizovala
cena. Krušku smo prodavali po 0,40 eurocenti po kilogramu i to Viljamovku i Santa Mariju, dok je deset eurocenti bila skuplja Abafatetel. Pravo sa grane sve smo izvezli u Rusiju. To znači da je 30 odsto veća cena nego da je voće išlo u neko skladište. I sve kruške su bile za konzum – objašnjava Dojčinović.
Kada su u pitanju jabuke tu je situacija bila nešto drugačija. Naime, Dojčinović imasvoju hladnjaču pa je najveći deo roda jabuka ostavio, jedan deo je izvezao u Rusiju i to po ceni od 0, 40 evrocenti neupakovano u boksu i odmah je sve plaćeno. Samo manji deo jabuka je plasirao na domaće BiH tržište.
– Ovim poslom se bavim dugo i ozbiljno tako sam sam sve obezbedio. Imam hladnjaču, kompletna plantaža je pod protivgradnim mrežama i sistemom za
navodnjavanje kap po kap. Jedino još nemam antifrost sistem za orošavanje mada imam nameru i to da ugradim. Jedino me brine što naša zemlja ne podnosi
toliko vlage u proleće. Ali, ako se ponovi kasni mraz i idućeg proleća moraćemo i to da nabavimo.Kao predsednik voćara Republike Srpske
Dojčinović iz prve ruke najbolje zna kakva je situacija sa voćarstvom u RS.
– Voćarstvo u RS je u silaznoj putanji. Već tri – četiri godine ne podižu se novi zasadi, imamo skučeno tržište, poligon smo za uvoz voća iz EU, iz zemalja iz regiona, a dolazi nam čak i voće iz Čilea i Argentine. To znači da mi ne može naše voće da plasiramo na naše tržište. Još ako voćari nisu udruženi i organizovani, a najčešće nisu, teško da mogu da opstanu. Mi koji imamo hladnjače zajednički nastupamo na tržištu, nudimo veće količine i već
smo prepoznati na tržištu. Nama je samo važno da proizvedemo dobar kvalitet i da imamo dobar rod po hektaru – objašnjava
naš sagovornik.
Kada je u pitanju zainteresovanost mladih poljoprivrednika za voćarstvo Dojčinović kaže da ima dosta njih koji su voćnjakenasledili od roditelja, pa računaju da će i oni ostati u ovoj grani poljoprivrede.
– Voćarstvo je jedna od profitabilnijih grana poljoprivrede i tu mnogi ljudi vide budućnost. Imali smo i solidnu podršku Vlade i Ministarstva poljoprivrede RS za
podizanje novih zasada, izgradnju hladnjača, za sisteme za navodnjavanje, antifrostove i protivgradne mreže. Dobijamo manje nego voćari u regionu, aili bolje išta nego ništa – smatra Dojčinović.
Njegov sin je već krenuo očevim stopama, registrovao je zadrugu i ima zasad od sedam hektara pod jabukama. To mu je blisko ne samo zbog očevog posla već i zato što je po zanimanju poljoprivredni tehničar.Zdrave i kvalitetne sadnice su često najveći problem mladim voćarima prilikom podizanja zasada. Svako se bori na svoj način, a Dojčinović je do pre tri godine imao svoj rasadnik što mu je bio dodatni prihod od voćarstva. Osim toga bio je siguran šta sadi, jer se dešavalo da sadnice malina koje su stigle kao donacija iz EU budu zaražene.
– U rasadniku sam proizvodio od 100.000 do 105.000 sadnica godišnje. Jedan deo sam uvek ostavljao za sebe, a ostatak sam prodavao drugim voćarima. Međutim, ovaj posao više ne radim jer se vrlo malo podižu novi voćnjaci pa ni nema potrebe za sadnicama. Recimo za poslednjih pet godina nismo podigli ni 10 hektara novih zasada na teritoriji kompletne RS što je jako malo. S druge strane znam da od 3.000 hektara samo na području opštine
Gradišaka, gde je i najveća proizvodnja, iskrčeno je najmanje 30 posto voćnjaka.
Na pitanje zašto ljudi seku voće i odustaju od proizvodnje naš sagovornik kaže da su u pitanju različiti razlozi.- Teško je probiti se i opstati na tržištu. Recimo, nordijske zemlje su sada među najvećim uvoznicima jabuka ali mi nemamo sortiman za njih. To su nove sorte kojima ne odgovara naša klima, pa nisu takvog
kvaliteta kako što su u recimo Italiji ili Nemačkoj. Dojčinović priznaje da kao i mnogi drugi voćari u regionu muku muči sa sezonskim radnicima. Malo ih je, većina njih je priučena a njihovo angažovanje je ozbiljan trošak.
– Kada je u pitanju radna snaga za orezivanje voća ja lično uzima radnike iz Srbije, tačnije dolaze iz Kruševca jedna ekipa koja radi kod mene najmanje 25 godina. To su ljudi profesionalci koji stvarno znaju da orezuju voće bolje poznaju moj zasad nego ja. Dnevnica im je 40 evra plus spavanje, hrana i plaćen put. Imam šest radnika i ako dozvole vremenski uslovi oni to urade za mesec i po do dva. Međutim, naš sagovornik muku muči sa sezonskim radnicima kada stigne vreme za berbu.
– Kada dođe vreme za berbu angažujem domaću radnu snagu i moram priznati da imam velikih problema. Mladi neće da beru voće jer ih to ne zanima niti ozbiljno shvataju posao. Tako da uglavnom uzima starije ljude i penzionere. Dnevnica im je 25 evra plus hrana i prevoz ukoliko dolaze iz drugih opština, odnosno 35 evra ako ostaju na spavanju jer oni počinju ranije, ali i kasnije završavaju. Osim što beru voće moraju da pripreme za one koji dolaze i da
posle berbe očiste sve za njima – kaže naš sagovornik.
Izvor: Agrobiznis magazin
