Kada pitate poljoprivrednika šta mu je najvažnije, skoro svaki će vam odgovoriti da ima siguran plasman svojih proizvoda. Svakako, njihove želje su jedno a slobodno tržište i realnost drugo. Ipak, mi smo u Kniću pronašli poljoprivredne proizvođače koji sve češće ulaze u proizvodnju kornišona. Jedan od tih je Marko Marković iz Ljubića, koji je prošle godine započeo proizvodnju kornišona na šest ari i misli da mu je od tog posla ostalo čisto oko dve hiljade evra:
„Od firme sa kojom smo sklopili ugovor (Global Sistem Kooperativa) dobili smo uputstvo kako da proizvodimo krastavac kornišon i da bismo ušli u
posao bilo je potrebno da investiramo oko šezdeset dve hiljade dinara. Od njih smo dobili kompletnu podršku, stalno smo u kontaktu sa agronomima i moje iskustvo za ove dve sezone je pozitivno“.
Marko je sa šest ari ubrao šest tona krastavčića, od čega čak 70% je bila prva klasa. On za Agrobiznis magazin objašnjava da kornišon prve klase treba da bude dužine 3 do 6 cm, a debljine do 2 cm. Ako je dužina 6 do 9 cm, a debljina između 2 i 3 cm onda ide u drugu klasu, a dužina 9 do 12 cm sa debljinom do 4 cm u treću klasu. On smatra da za uspešnu proizvodnju kornišona treba krenuti na vreme đubrenjem u jesen i to stajskim i ovčijim đubrivom, zatim na proleće ide priprema zemljišta i sadnja koja se radi oko sredine maja. Nakon četiri do pet nedelja stiže rod i vreme je za berbu. Tada u domaćinstvu Markovića ima najviše posla jer treba brati svaki dan, do mrazeva. Otkup traje oko dva i po do tri meseca i oni svakodnevno kornišone isporučuju otkupljivaču, a
jednom nedeljno stiže isplata kada imaju i pregled stanja kvaliteta robe koju su isporučili. Dobra organizacija ovog posla i savremena tehnologija omogućavaju im da na dnevnom nivou prate kvalitet svojih isporuka, a izveštaj dobijaju sme poruka ma.
„Za uspešnu proizvodnju potrebene su značajne količine vode i da se prate uputstva agronoma. Uprkos činjenici da smo ove i prošle godine imali probleme
sa poplavama i gradom uspeli smo da ostvarimo proizvodnju jedne tone po aru što retko koja proizvodnja može da da“ kaže Marković za Agrobiznis.
Zanimljivo je iskustvo koje nam Marko prenosi iz ratarske proizvodnje. Naime, on na svoja tri hektara seje soju i kukuruz, a na osamdeset ari te površine odlučio se da isproba zajedničku setvu ovsa, ječma i tritikala. Rezultat je šezdest pet džakova od po pedeset kilograma mešavine semena ovih kultura, odnosno tri hiljade i dvesta pedest kilograma. On će ovaj miks žitarica iskoristiti za ishranu domaćih životinja koje mahom gaji za sopstvene potrebe.
Međutim, ovo je i model koji pokazuje da se i na malim površinama moše lepo organizovati posao i zaraditi. Ratarske useve će uglavnom pojesti njegove životinje od kojih će imati mleko i meso i prerađevine, stajnjak će iskoristiti za proizvodnju kornišona a od ove godine i jagode. Za početak sa
istom kompanijom ugovoriće proizvodnju sorte Zenga Zengana na deset ari. Na naše pitanje da li bi se ova proizvodnja kornišona isplatila na većoj površini za šta je potrebno angažovati radnu snagu van porodice što utiče na troškove on nam na to kaže da se i takva opcija isplati i da proračun kaže da
ostane trideset dinara po kilogramu proizvedenog krastavca.
Bili smo i u Balosavi kod Milorada Rankovića koji je proizvodnju kornišona započeo ove godine na pet ari, odnosno na 350 metara dužnih. Imajući u vidu da mu je ovo prva godina kaže da je zadovoljan jer je ovo dodatni posao koji će mu obezbediti zaradu i uposliti porodicu.
„Razmišljam da krenem sa ugovorenom proizvodnjom jagode na deset ari. Pored kornišona imam i proizvodnju paprike i bavim se ratarstvom i stočarstvom. Ukupno obrađujemo oko 8 hektara zemlje. Smatram da bi deset ari za početak bilo dovoljno da moja porodica i ja možemo da ih održavamo. Ovo bi svakako bio značajan prihod jer kako za kornišone tako i za jagode imamo ugovoreni otkup“ – kaže Milorad. On je do sada prodao tri tone kornišona i kaže da
je kvalitet za sada prva i druga klasa, pola pola. U selu Balosava gde on živi radi još tri domaćina su takođe sklopila ugovor za proizvodnju kornišona.
Da se nemcima kornišoni iz Gruže dopadaju potvrda je i stalno povećavanje površina u Kniću i okolini. Međutim, šumadinci očigledno uspešno osvajaju tehnologiju proizvodnje i sve više u proizvodnju planiraju kornišone.
Predsednik Skupštine Opštine, Miloš Sretenović posetio je ova dva mlada domaćina i sa njima razgovarao o iskustvima u proizvodnji i obećao podršku lokalne
samouprave kako bi se u Kniću još više razvila i zajedno sa voćarstvom postala okosnica razvoja poljoprivrede Knića.
„Nismo zaboravili ni na stočare tako da ćemo zajedno i sa merama resornog ministarstva usklađivati našu podršku. Važno nam je da sve potencijale naše opštine stavimo u funkciju daljeg razvoja i da imamo što više ovakvih uspešnih projekata kao što je proizvodnja kornišona“ kaže Sretenović.
Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.
