Da vinogradarstvo ima perspektivu u valjevskom kraju, pokazalo se u proteklih par godina. Nekada zaboravljena proizvodnja, danas sa velikim vinarijama poput „Pusule“ i „Jelić“ čija su vina ovenčana svetskim priznanjima. Pored toga raste i broj malih proizvođača koji na dedovinu podižu vinograde na 10 do 15 ari. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu na porodičnom imanju u selu Miličinica, arhitekta Branimir Ranković, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica, ali i od komšija iz vinarije „Pusula“. Prve čokote zasadili su 2013.godine, dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“. Trenutno je na oko dva hektara zasađeno blizu 8.000 čokota.
„Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvrđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu. Kada govorimo o perspektivama vinogradarstva u valjevskom kraju najbolje je pogledati rezultate i vina. Prava je šteta što u našem podgorskom vinogorju nema više zasada s obzirom na kvalitet zemlje. Nadam se da će pomoć koju država daje doprineti da ih bude više“, kaže Ranković.
Uz zemljišne i klimatske uslove koji u ovom kraju Srbije pogoduju gajenju vinove loze, za proizvodnju kvalitetnih vina, odlučujuća je i puna primena agrotehničkih mera. Ovdašnji vinogradari kažu da im je na prvom mestu kvalitet proizvedenog grožđa, a zatim prinos. U proseku po hektaru naberu od 8 do 10 tona.
„Najvažniji kvalitet bobica, dok samu rodnost čokota ograničavamo čak i kada su visokorodne godine. Nama je najvažnije da je grožđe zdravo, da je sazrelo kako treba i da možemo da odredimo momenat berbe onda kada mi to želimo, kada ima dovoljno šećera i kada je pH vrednost na određenom nivou. To znači da biramo kada beremo kako bismo u bocu pretočili ono što smo odgajili u vinogradu da bi na kraju vino imalo aromatiku, dužinu trajanja, odgovarajući procenat alkohola i svežinu“, navodi Dijana Milić iz vinarije „Pusula“.
Za proteklih četvrt veka vinova loza je u valjevskom kraju prokrčila sebi put i za ovaj kraj Srbije čulo se nadaleko po dobrom i kvalitetnom vinu. Od stidljivih 30 hektara, po prvom popisu od pre par godina, u podgorskom vinogorju koje se prostire na širem području padina Valjevskih planina, Maljena i Vlašića, sada prema procenama ima preko 200 hektara pod vinogradima.
„Pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, ima interesovanja za sadnju još tri hektara za šta se već pripremaju parcele. To je za naše okruženje i valjevski kraj jako dobra vest. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine ovo je izuzetno dobar pomak“, ocenjuje vinogradar i predesdnik Udruženja vinogradara i vinara „Gradina“ Milovan Stojković, koji je nakon nekoliko decenija pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu na brdu Vinogradina u Mrčiću, nadomak Valjeva.Loza se polako širi kao i proizvodnja vina, kaže Jovan Milinković, iz Poljoprivredne savetodavne i stručne
službe „Valjevo“, i dodaje da je motiv za podizanje vinograda kao i u svakoj proizvodnji zarada, ali ima i ljudi koji se vraćaju tradiciji, žele da obnove ono što su radili njihovi preci.
„Deo njih vidi da može da se zaradi novac i polako šire svoje zasade sa ciljem da bi imali dodatnu zaradu, jer mnogima to nije osnovni izvor prihoda. Većina želi da pokrije troškove proizvodnje, malo proda vina, a deo ostane za njih, dok kod malog broja proizvođača to prerasta u ozbiljnu proizvodnju, to je njihovo opredeljenje i od toga žele da žive. Zanimljivo je da ima malih proizvođača, koji se vraćaju na porodična imanja i žele da posade vinovu lozu. Mislim da je njima najpotrebnija stručna pomoć, jer su to ljudi koji nemaju nikakva znanja u gajenju vinove loze niti u proizvodnji vina. Tu je država prepoznala ulogu
savetodavne službe koja sprovodi savetodavni modul „Proizvodnja i prerada grožđa“ i naša obaveza je da svakom proizvođaču, koji je zainteresovan da posadi, ili već poseduje vinograd, pomognemo da što jednostavnije uz primenu pune agrotehnike i zaštite proizvodi grožđe, a kasnije ukoliko želi i vino“, navodi Milinković.
Izvor: Agrobiznis magazin
