Šumsko pile (Laetiporus Sulphureus) ili, kako se u narodu još zove, žuto pile ili žuti hleb, relativno je česta gljiva. Prvi put sam je probao ne pridržavajući se određenih preporuka pa sam je proglasio nevaljalom (tj. jestivom u slučaju nužde). Kasnije sam eksperimentisao i ustanovio da je reč o jestivoj vrsti, ne baš prvoklasnoj, ali sasvim dobroj i, pre svega, zbog relativno čestog nalaženja i veoma obilnog rasta – interesantnoj gljivi.
Šešir: velik, mesnat, jednostrano spljošten, širok 7-55 cm, težine i do više kilograma. Lepezastog je oblika sa neravnim rubom, gornja površina mu je svetložuta ili crveno do narandžastožuta, u stare gljive izblede. Iz drveta obično raste više gljiva, jedna iznad druge.
Cevčice: sumporastožute, sastavljene od kratkih cevčica sa sitnim rupicama (3-5 komada na 1 mm). Cevčice se ne daju odvojiti od mesa. U mladih gljiva se na njemu skupljaju sitne kapljice. Pore su dobro spakovane i skoro nevidljive kada je biljka mlada. Otrusina je žuta. Gljiva praktično nema stručka (ili je on jedva primetan, veoma kratak, često ga i nema).
Meso: 2-3 cm debljine, u mladih gljiva je meko, sočno, teško, jarkožuto do bledožuto; ukus mu je kiselkasto gorak, miris prijatan; starenjem se
osuši i postaje krto i lomljivo, te previše tvrdo za ishranu.
Stanište: živa stabla lišćara (vrba, topola, bagrem, voćke), u šumama ređe, a u parkovima, vrtovima i voćnjacima uz reke mnogo češće. Javlja se u proleće, međutim može ponovo izbijati sve do septembra. Iz godine u godinu izbija na istom stablu. Drvo napadnuto ovom parazitskom gljivom postaje lomljivo i drobljivo (trulo). Kada se uoče prva plodna tela na stablu drvo je već nepovratno inficirano, te će u sledećih nekoliko godina odumreti.
Jestiva je samo dok je gljiva mlada i dok joj je meso sočno. Treba je više sati držati potopljenu u vodi a zatim prokuvati u drugoj vodi. Potrebno
je odstraniti žutu ivicu gljive koja je bogata sumporom. Šumsko pile jedna je od najvećih i najintezivnije obojenih gljiva.
Po nekim autorima gljiva ima ukus pilećeg belog mesa, a po meni ukus nije izražen i više je gljivlji, mada ukus ima veze, verovatno, sa drvetom
na kome je gljiva rasla. Može da izazove različite alergije. Kada se konzumira sa alkoholom može da izazove probleme (ovo sam neprovereno
preuzeo iz nekih napisa mada moje iskustvo ne potvrđuje ove stavovi.
Izvor: Agrobiznis magazin