Bezosni vlasen predstavlja pravu porodicu trava. Nastala je u Evropi, ali se može naći i u severnoj Americi i Aziji. Zbog dobre otpornosti na sušu bezosno vlasen je je pogodan za proizvodnju kao krmna trava. Sinonimi za ovu biljku su: Awunless brome, Hungarian bromegrass, Smooth Brome i Bromus inermis Leyss.
Kaže se da je dugogodišnja vrsta jer može živeti i 10 do 12 godina. Prijaju joj rastresita, laka peskovito – ilovasta, suva i ocedita zemljišta, a dobro podnosi i navodnjavanje.
Biljka Bezosnog vlasena je uspravna (od 46 do 91cm), lisnata, duboko ukorenjena, čak i do 2 m. Listovi su dugi (15-20cm), glatki, ravni, sa finom teksturom, sivo-plavi boje sa gornje strane, a sa donje strane zeleni. Sa rastom počinje u proleće, a cveta od maja do jula. Ako je dovoljna vlažnost ova biljka se regeneriše i ponovo procveta. Cvetovi su žute boje. Seme bezosnog vlasena je krupno i može biti do 1,3cm dugo i otprilike 2-3 mm široko. Ima vretenasti oblik, bez osja je s izraženim rebrima i mase je 3-4 grama.
Prirodno stanište bezosnog vlasena je na putevima, obalama reka, ivicama polja, šumama i pašnjacima. U Americi su razvijeni južni i severni soj. Južni je tolerantniji na sušu i toplotu nego što je severni soj.
Naučnici su utvrdili da bezosni vlasen bolje raste u peskovitim zemljištima nego tamo gde ima mulja.
Bezosni vlasen se seje u razmaku od 35-40 cm sa po 15 do 18 kg semena po ha. Vrlo je važno đubrenje azotnim đubrivima (60-90 kg/ha čistog azota) u prvoj godini pri setvi, a potom u jesen i proleće.
Žetva se obavlja u vreme pune odnosno voštane zrelosti jer se seme ne osipa. Mora se voditi računa o vremenu žetve, jer ako se zakasni sa žetvom može doći do značajnih gubitaka semena. Nakon žetve potrebno je ukloniti ostatke. Prinosi bezosnog vlasena iznose oko 500-900kg/ha.
Iako nije invazivna biljka, kao na primer Poa pratensis, sa kojom obično raste, bezosni vlasen je veoma uporan. Formira gust busen i time smanjuje raznovrsnost biljaka u svojoj okolini.
