CVEKLA – eliksir zdravlja

Аутор: dzonioff
930 посета

Cvekla (Beta vulgaris ssp.vulgaris var.vulgaris) je korenasto povrće, koje bi s obzirom na njene nutritivne vrednosti i značaj za poboljšanje zdravstvenog stanja trebalo da ima značajan udeo u ishrani ljudske populacije. Skoro da nema dijete ili recepta za popravljanje zdrastvenog stanja, a da u njoj nema cvekle, ili njenih prerađevina. Najčešće je to sok. Iskustva govore da je sok od cvekle, pored lekova, bio česta preporuka i lekara. Iako može da ima ukus zemlje, to je samo privremeno i kratkotrajno. Korist cvekla je mnogo veća. Sada dolazimo do proizvodnje cvekle. Trend je u svetu, da se traži kvalitet, da se jasno zna na koji način se proizvodi i ko je proizveo, kao i kako se čuva i prerađuje određeni proizvod.

Prošlo je vreme da se poljoprivredni proizvodi, naročito oni koji se dosta koriste u raznim vrstama dijeta i za zdravu ishranu, proizvode i prerađuju na način, koji ne daje bezbedno ispravnu hranu. Pristalica sam proizvodnje povrća za svoje potrebe i na način, koji izbegava korišćenje pesticida i mineralnih (veštačkih) đubriva u većoj meri. Ta proizvodnja zahteva više ljudskog rada i svakodnevno prisustvo u povrtnjaku, ali se na kraju isplati, dobije se zdrav i ukusan proizvod. Pesticide koristiti samo po savetu stručnih lica za zaštitu bilja, a primenu đubriva prilagoditi savetima i preporukama dobijenim nakon urađene agrohemijske analize zemljišta.

Cvekla je biljka koja traži plodna, duboka zemljišta, koja su dobro obezbeđena humusom. Kada se ovo napiše tada se misli
na černozem i aluvijalna zemljišta. Na zemljištima koja su teška, zbijena možemo proizvoditi cveklu, koja neće biti tog kvaliteta, kao na odgovarajućem (neujednačen, deformisan koren) i smanjenog
prinos, ali takva zemljišta se koriste uglavnom za sopstvenu proizvodnju i mogu se koliko toliko popraviti. Cvekla reaguje i na vrednost pH zemljišta i najviše joj odgovaraju ona čija je vrednost od 6,5
do 7,0. Kod nas ispod Save i Dunava, u Šumadiji, zemljišta su većinom kisela sa smanjenim sadržajem humusa, tako da u proizvodnju cvekle, treba ući tek posle urađene agrohemijske analize zemljišta i
preporuke stručnog lica, za ratarstvo i povrtarstvo. Osnovna obrada se obavlja u jesen do početka zime, na dubinu od 25 do 30 cm.

U proleće se zemljište priprema i vrši se predsetvena priprema zemljišta. Pre setve treba primeti mineralno đubrivo i to NPK i deo azotnog (najbolje UREA, ako to dozvoljava pH) i pri međurednoj obradi 200 kg/ha KAN-a. Kada se dovoljno razvije lisna masa, primeniti i folijarnu prihranu, u razmaku od 10 do 14 dana, 2 do 3 puta. Prolećna setva se obavlja od polovine marta do kraja maja (najčešće u prvoj polovini aprila) sa sejalicama, koje su prilagođene za seme i način setve cvekle. Preporuka, je da se setva obavlja u zemljište sa mrvičastom strukturom na dubinu 2 do 3 cm. Razmak između redova je za bašte od 20 do 30 cm, a u njivskoj proizvodnji od 50 do 60 cm. Praktikuje se i setva u trake.

Za setvu koriste se kako sorte, tako i hibridi, a zbog toga treba za količinu semena i broj biljaka po jedinici površine, obavezno konsultovati proizvođača ili zastupnika semenske kuće. Posle nicanja obavezno proređivati biljke na razmak od 5 do 6 cm u redu, zatim se vrši međuredna obrada, po potrebi navodnjavanje i po savetu stručnog lica sprovodi se zaštita biljaka od korova i štetočina.
Kao drugi usev u praksi se seje posle kultura, koje se ranije skidaju, ali kod nas je uobičajeno da to bude posle strnih žita. Obrada i priprema zemljišta se izvodi, odmah posle ubiranja prerthodnog useva.

Nikako ne ulaziti u postrnu setvu cvekle bez mogućnosti da se navodnjava. Mnogo je rizično i skupo započinjati postrnu setvu, bez navodnjavanja.

Vađenje cvekle izvodi se u vreme kada dostigne veličinu pomorandže, ili u prečniku 4 – 5 cm. Koren, ako se ne proda za industrijsku preradu, može se čuvati duži vremenski period, u podrumima ili posebnim prostorijama.

Prinosi cvekle su do 20t/ha u našim uslovima, dok retko kada dostigne 30t/ha. Cveklu naročito treba proizvoditi u organskoj proizvodnji, nije lako, ima bolesti i štetočina, ali uz savet stručnjaka može da
se postignu dobri rezultatu i tada nema problema sa plasmanom.

Sok i koncentrat od cvekle
Sok od povrća je proizvod dobijen preradom svežeg ili smrznutog povrća, doradom kaše od povrća ili bistrog matičnog soka od povrća, kao i razređivanjem koncentrisanog soka od povrća koji je prethodno konzervisan fizičkim postupkom. Prema sadržaju nerastvorljivih sastojaka povrća, sok od povrća može biti: bistar, mutan ili kašast. Koncentrisani sok je proizvod dobijen koncentrisanjem soka dobijenog iz svežeg ili smrznutog povrća ili koncentrisanjem sirovog ili matičnog soka koji je prethodno konzervisan fizičkim postupkom.

Pasterizovana cvekla
Prema sadržaju sirćetne kiseline razlikuju se slabe i jake marinade. Slabe marinade sadrže sirćetnu kiselinu do 1,5% , a jake su sa sadržajem iznad ove granice. Cvekla se kod nas gotovo isključivo konzerviše kao slaba marinada i predstavlja veoma traženi proizvod na našem, kao i na stranom tržištu.

Sušena cvekla
Cvekla se suši kao ostalo korenastokrtolasto povrće, sečena na kocke, listiće ili rezance. Biraju se sorte sa što intenzivnijom bojom jer se ovako sušena i u prah pretvorena cvekla može koristiti kao bojena materija za popravke boje kod mnogih proizvoda.

Ovaj tekst je još jedan poziv, da cilj naših proizvođača bude proizvodnja zdrastveno bezbednog ispravnog proizvoda koji imamaksimalno moguć pravilan oblik, boju i ukus i za taj proizvod uvek će se naći kupac po odličnoj ceni.

Iz Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci preporučuju sorte Bikor, Detroit, Palanačku crvenu.

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl gdjakovic@yahoo.com. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Srodni tekstovi

Оставите коментар