Svoje poslednje ovozemaljske dane Stefan Nemanja proveo je sa na Svetoj Gori kao monah Simeon. Zajedno sa sinom Savom obnavljao je manastir Hilandar koji je četvrta po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira, broji oko 50 monaha koji i danas žive po tipiku koji je odredio Sveti Sava.
Jedno od najvećih čuda Hilandara je loza Svetog Simeona koja je najstarija loza na svetu koja rađa punih 800 godina. Hilandarsko predanje o toj lozi kaže da je sedma godina nakon smrti Svetog Simeona njegov sin Sava došao da prenese očeve mošti u Studenicu zbog čega su hilandarski monasi neutešno plakali. Tada se Sveti Simeon javio u snu igumanu Metodiju i rekao mu da je potrebno da njegove mošti budu prenete na rodnu grudu, ali da će, za utehu, hilandarskom bratstvu, iz praznog groba njegova iznići loza, i dok ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva. Tako je i bilo.
Danas to je visoko izrasla i snažno razgranata vinova loza, polegla po svojoj perguli. Njeno stablo dolazi iz zida iz praznog groba svetog Simeona Mirotočivog koji se nalazi pored istog zida, sa unutrašnje strane hrama.
Kako za Agrobiznis magazin priča Dositej Hilandar, monah koji je 20 godina proveo na Svetoj Gori, loza ne traži nikakvu posebnu negu iako se o njenim čudima propoveda već osam vekovima.
– Loza je zaštićena metalnom ogradom da je posetioci ne bi kidali. Orezuje se kao i svaka loza i bere s jeseni. Tradicionalno grožđe se bere uoči Krstovdana (26. septembra) da bi se na sam praznik čitala molitva, a grožđe blagosiljalo – priča otac Dositej.
Iguman na kraju službe deli svima od ovih plodova. Ovo je jedini dan u godini kada mogu svi koji su u Hilandaru da jedu od ovog čudotvornog grožđa. Već posle praznične trpeze, grožđe se odnosi na sušenje kako bi se do naredne berbe delilo samo onima kojima je potrebno zbog poroda.
– Grožđe se suši, i pakuje a potom deli onima kojima je potrebno, odnosno parovima koji žele decu, a ne mogu da ih imaju. Iako na prvi pogled izgleda kao i svaka druga loza, ova je drugačija ne samo po grožđu već i po listovima. Naime, ona ima pet vrsta listova kao je pet sorti loze niklo iz jednog čokota – otkriva otac Dositej.
Svake godine bez izuzetka loza bogato rađa, a parovi koji žele decu a ne mogu da ih imaju mogu zatražiti od manastira da im grožđe i pošalje. Svaki paketić sadrži tri zrna grožđa i komadić loze. Ovo se parče stavlja u pola oke (650 grama) osvećene vode i od iste uzimaju oba supružnika da piju pre svakog jela za 40 dana tokom kojih se pridržavaju strogog posta. Svako jutro i večeri mole se Bogu i svetom Simeonu Mirotočivom. Kada prođe 40 dana suprug pojede jedno zrno grožđa, a supruga ostala dva. Posle začeća, za svo vreme trudnoće i dojenja deteta, supruzi su dužni da potpuno prekrate supružničke snošaje i da žive u čistoti.
Tokom osam vekova ostala su brojna svedočanstva o rođenju dece zahvaljujući lozi svetog Simeona koja produžava lozu.
– Bila je pokušaja da se loza svetog Simeona ožili i zasadi na drugom mestu. Primila se u Srbiji i Crnoj Gori, ali nije imala čudotvornost kao ova na Hilandaru
– otkriva Dositej Hilandarac za Agrobiznis magazin.
Svakome ko zatraži, Hilandarci daju ovo grožđe sa uputstvom za upotrebu. Simeonovu lozu Svetogorci smatraju jednim od svoja tri najveća čuda i veruju da će
nastupiti kraj vremena kada ona bude uvenula.
Izvor: Agrobiznis magazin
